Smrdibube: Besmisleno je bilo čime ih prskati, jer će ponovo dolaziti
On objašnjava da se tokom hladnih dana i zime ovi insekti sklanjaju na toplo, te zbog toga ulaze u kuće i pukotine jer moraju negde da prezime.
"A razlog da ih je toliko mnogo u poslednje vreme je što na ovim prostorima nemaju prirodne neprijatelje. Ptice i gušteri se uglavnom hrane njima, sada treba sačekati da priroda to reguliše", kaže profesor Tomanović.
Najvažnije je, ukazuje, da nijedna od dve prisutne vrste smrdibuba na našim prostorima - mramorne i etiopske zelene smrdibube - nije opasna po ljude, niti je medicinski dokazano da može preneti neke viruse.
Profesor, međutim, upozorava da nije poželjno dirati ih rukama bez neke zaštite, jer u samoodbrani ispuštaju smrdljivu supstancu - otud i naziv smrdibuba - na bazi alikohola koja u dodiru sa očima može izazvati iritacije.
"Najbolji način prevencije su mreže. One često idu i na svetlost, pa je to najsigurniji način da ne uđu kroz prozor. Besmisleno je bilo čime prskati ih. Pre svega nije zdravo i trajno rešenje jer će one uvek iznova dolaziti", ističe Tomanović za Blic.
Nemoguće je, ukazuje, prskati sve biljke iz tog razloga, a takođe i ne postoji sertifikovani preparat, budući da su veoma kratko prisutne kod nas.
Pretnja bi u slučaju smrdibuba, napominje profesor, mogla da postane to što ove štetočine uništavaju useve, voće i povrće, jer se hrane biljkama.
Iako su po ljude bezopasne, kaže, mogu da prenose viruse na biljke i time ih unište, a u Srbiji je bilo slučajeva gde su se poljoprivrednici žalili na štete zbog ovih insekata, ali ovaj problem mnogo je prisutniji u Evropi.
Govoreći o dvema vrstama koje su trenutno prisutne na našim prostorima, kaže da je mramorna smrdibuba trenutno brojnija od etiopske zelene vrste.
Prema njegovim rečima, ova vrsta insekata stigla je u Evropu najverovatnije transportovanjem biljaka i odatle je počela da se razmnožava.
Budući da je u pitanju tropska vrsta, mramorna smrdibuba voli toplotu pa je to razlog što je u našim krajevima prisutna upravo tokom leta. zaključuje on.
U Americi, kaže, postoji ozbiljan problem i poljoprivrednici beleže velike finansijske gubitke zbog štete koju smdibube nanose voću i povrću.
- Neke zapadnoevropske zemlje na putu su da preduzmu rešenje za ovaj problem. U planu je rad na projektu koji ce omogućiti njihovo suzbijanje, tako što će na područja na kojima ima smrdibuba biti dovedeni njihovi prirodni neprijatelji, čime će se napraviti balans - objašnjava profesor.
Slične osobine, navodi, karakterišu i drugu vrstu, etiopsku zelenu smrdibubu, koja je takođe poreklom iz Azije. Ona je u Evropu stigla nešto ranije, 90-ih godina prošlog veka, dok je u Srbiji prvi put registrovana pre desetak godina.
Iako su najčešće zelene, mogu biti i braonkaste i trenutno su kod nas manje prisutne od mramorne smrdibube.