Sa đacima na bilijaru

U Dardanelima je uvek bilo veselo. Vrcale su dosetke koje su kasnije neki ljudi prepričavali po čaršiji kao da su njihove. Kad se jednom prilikom Sremac, kao i obično, pojavio na vratima da popije kafu i čašu vina, dočekao ga je uzvik: "Aha!" - tu su već sedeli kompozitor Stevan Mokranjac i pisci Brzak i Janko Veselinović, koji je slavio desetogodišnjicu svog književnog rada. Slava je bila skromna: kafa, vino, pivo, zabavan razgovor i svirači. Kada je vince udarilo u lice, a "rakija riječ otvorila", kako veli pesma, nizale su se zdravice Janku. Pisac je, dirnut, ustao je i rekao drugovima:

- Molim vas braćo, pijte malo lakše, ako mislite da dočekamo zoru, jer nas ima mnogo, a od treće banke ostalo je samo šest dinara. Ja više ni marjaša ne mogu da dodam...

Takmičenje u maliganima

Profesora Miloša Peinovića optuže da je pijanac i direktor gimnazije mu zatraži izjašnjenje. Jadni Peinović da izjašnjenje i pozove se na 30 kafedžija, kao na svedoke, da nikad ne pije više od jedne rakije i zamoli kolegu Stevana Sremca da ovo potvrdi. Sremac odbije da svedoči: - Kad 30 kafedžija kažu da kod svakog popiješ po jednu, znači da svako jutro popiješ 30 rakija. A kad ja to potvrdim, znači da i ja s tobom svraćam i pijem 30 rakija. Tada nisi pijanica samo ti nego i ja...