Istorija otrgnuta od zaborava
Organizator ove nesvakidašnje izložbe je Generalni konzulat Srbije u Diseldorfu, a pod pokroviteljstvom grada Diseldorfa i Uprave za odnose sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
U prisustvu predstavnika političkog života pokrajine Severna Rajna-Vestfalija i Srbije, diplomatskog kora, srpske dijaspore, izložbu su otvorili Fridrih Koncen, gradonačelnik Diseldorfa i Ivica Tončev, državni sekretar u MSP.
- Ovo je veliki kulturni događaj koji je organizovao naš konzulat ovde. Mislim da moramo imati mnogo više ovakvih događaja da pokažemo zemlji domaćinu da Srbi imaju svoju kulturu i da se prikažemo i u nekom drugom svetlu, a ne samo kao gastarbajteri - rekao je Tončev.
Srbi dobro integrisani
Gradonačelnik Fridrih Koncen je za "Vesti" rekao:
- Veoma smo zadovoljni da ovu izložbu možemo da prikažemo Diseldorfu, između ostalog i zato što imamo oko 16.000 ljudi poreklom iz Srbije. Oni su se vrlo dobro integrisali u naše društvo i postali su naši sugrađani. Ovo ovde pokazuje jedan deo naše zajedničke istorije.
Fridrih Koncen je izrazio veliko zadovoljstvo u ime višeg gradonačelnika Tomasa Gajzela, koji nije mogao da prisustvuje na interesantnoj izložbi. Prisutne je pozdravila i zahvalnost izrazila svima koji su pomogli da se ova postavka pokaže široj javnosti i Branislava Perin Jarić, generalni konzul Srbije u Diseldorfu. O prvim dolascima i odnosima građana nekadašnje SFRJ, a danas Srbije, sa Nemačkom i ekonomskom značaju za Srbiju i Nemačku podsetila je Ljiljana Umiljenović, predstavnica Društva nemačko-srpskog prijateljstva iz Paderborna.
Titova molba
Centralno mesto na izložbi zauzima dokument od 14. jula 1975. godine koji je potpisao Tito u kome između ostalog piše:
"Predsednik SFRJ moli njegovu ekselenciju gospodina Valtera Šela, predsednika SR Nemačke, da primi građanina SFRJ gospodina Ivu Goića koji je naimenovan za konzula u Dortmundu."
Izložene su fotografije s raznih kulturnih događaja, prvih radnih i boravišnih dozvola i nekih dokumenata tadašnjih građana Jugoslavije koji su došli posle potpisivanja sporazuma dveju zemalja. Idejni tvorac izložbe je Branislava Perin Jarić, koja je po preuzimanju dužnosti generalnog konzula u arhivi otkrila već zaboravljene fotografije.
Iz Rathausa u Crkveni dom
Izložba u Alt Rathausu (Marktplatz 1) u Diseldorfu je otvorena do 12. oktobra, u planu je da se ista postavka izloži u Crkvenom domu u Diseldorfu krajem novembra, a nešto kasnije, u januaru, najverovatnije i u Generalnom konzulatu Srbije u Frankfurtu. Izložbu je postavila umetnica Milena Milosavljević.
Ideju je predstavila Tomasu Gajzelu, višem gradonačelniku Diseldorfa rečima da je to deo zajedničke istorije dve država. Gajzel je s oduševljenjem prihvatio i lično se postarao da se za ovu izložbu pronađe odgovarajući termin, na inače prepunoj listi čekanja, za reprezentativni prostor u Alt Rathausu.
Otvaranju izložbe fotografija su prisustvovali, između ostalih, vladika Grigorije, episkop Eparhije frankfurtske i sve Nemačke, otac Danilo Radmilović, starešina pravoslavne crkvene opštine Diseldorf, Lučijano Kaluža, generalni konzul BiH u Frankfurtu, Slavka Jovanovska, šef konzularnog odeljenja Makedonije u Bonu, Dušan Vidaković, predsednik kompanije Nidda Verlag
i mnogi drugi.
Lepo vreme jugoslovenstva
Među brojnim gostima bila je i Zlatka Pešić, poreklom iz slovenačke Lendave, sa suprugom Predragom iz Srbije.
- Mi smo došli u Nemačku nešto malo pre prvih datuma koji su na ovim slikama. Ova izložba budi sećanja na nekadašnja lepa vremena kad smo svi bili Jugosloveni. Lepo je da su ovo priredili kako bi i mlađe generacije videle kako je bilo nekada kada smo mi ovde došli - rekla je Zlatka koja sa suprugom sada živi u Menhengladbahu.
