Potez Prištine koji će dijalog s Beogradom zacementirati

Podsetimo, predstavnici kosovskih vladajućih stranaka postigli su dogovor o predlogu rezolucije, koji će dostaviti skupštini na usvajanje, a tiče se finalne faze dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i toga da je u centar stavljena Republika Kosovo koja pregovara s Republikom Srbijom.

U Toj rezoluciji se navodi i da "potpisivanje međunarodno pravno obavezujućeg sporazuma Republike Kosovo i Republike Srbije treba da omogući punu normalizaciju odnosa dve susedne zemlje poštujući suverenitet i teritorijalni integritet". 

- Suverenitet i teritorijalni integritet Republike Kosovo su nedodirljivi i ne mogu se dovesti u pitanje i štitiće se svim sredstvima koja su utvrđena Ustavom i zakonima. Kosovo ne prihvata treći stepen vlasti, koji može dovesti pod sumnju unutrašnju ustavnu i institucionalnu funkcionalnost Kosova - navodi se u Tački 2 predloga rezolucije. 

Ističe se, takođe, da će međunarodno pravno obavezujući sporazum omogućiti Kosovu članstvo u organizaciji Ujedinjenih nacija i svim drugim međunarodnim organizacijama u koje do sada nije učlanjeno i suštinski ubrzati članstvo u EU i NATO. 

- Ta rezolucija je po onoj narodnoj: 'Što je babi milo, to joj se i snilo' i predstavlja stav ekstremnog dela albanske političke scene koji je korak unazad u odnosu na ono što je do sada bilo u razgovorima Beograda i Prištine. I pokušava da zabetonira albansku poziciju - kaže za Sputnjik predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Milovan Drecun. 

On smatra da bi usvajanje i primena te rezolucije značilo da više nema nikakvog prostora za dogovor sa Beogradom. Zbog toga je, kako kaže, ona u startu besperspektivna, destabilišuća. 

- Zapravo, ona je velikoalbanska i tu nema o čemu da se razgovara sa njima. Dakle, pozicija da Srbija prizna ovakvu samoproglašenu državu je jednostavno neostvariva i Srbija to ni po koju cenu neće uraditi - naglasio je sagovornik Sputnjika. 

Posebno je zanimljivo da je nova rezolucija plasirana kada se sticao utisak da su pozicije obe strane postale fleksibilnije, a iz međunarodne zajednice, a posebno SAD, stizali signali i to sa zvaničnih pozicija, da će za njih biti prihvatljiv svaki dogovor Beograda i Prištine, pa i o razgraničenju. 

Na pitanje zašto ovakva rezolucija u ovom trenutku, predsednik skupštinskog odbora za KiM kaže da se radi o zauzimanju maksimalističkih pozicija u raspletu kosovskog čvora, koji se očekuje. Albanci pokušavaju da definišu svoj polazni stav koji je u značajnoj meri suprotstavljen onome što je kosovski predsednik Hašim Tači govorio o mogućnosti postizanja dogovora Beograda i Prištine o konačnom statusu KiM. 

- Dakle, to je igra i poruka koja je namenjena i Beogradu i međunarodnoj zajednici, ali i Albancima, da ništa manje od priznanja samoproglašene države i njenog članstva u UN, EU, NATO-u, Albanci ne očekuju. I s druge strane, potpuno su zatvorena vrata za definisanje i realizaciju bilo kakvog statusa srpskog naroda na KiM koji bi mu obezbedio siguran opstanak. Nema ni govora o tome da su oni spremni da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO) -  objašnjava Drecun.