Etno-selo za dušu i telo
Zoran je sagradio i dve nove, a završava preuređene stare brvnare. Tako bi istovremeno mogao da primi 12 gostiju jer su se stara srpska domaćinstva zasnivala na 12 čeljadi, koliko je bilo i apostola.
- Graničimo se s Tornikom, Čigota nam je iza brda, a s druge strane planina Javor o koju "udara" vazduh, pa se bukvalno nalazimo u vazdušnom vrtlogu. Zbog te izuzetne ruže vetrova nijedan meštanin nije nije patio od gušavosti, niti od štitne žlezde. Naša voda, koja izvire sa dubine od 250 metara, može da leči sva alergijska oboljenja, crevne i želudačne bolesti. U dvorištu imam bazen s tom vodom koja svakodnevno dotiče i otiče, a na samo tri kilometra od etno-sela nalazi se banja Prilički kiseljak. Gostima bih pokazao močilišta, u kojima su ljudi kiselili težinu i lečili se od opakih bolesti - kaže Zoran za "Vesti".
Pored zdravstvenog turizma, Zoran bi gostima mogao da priušti vožnju čamcem po jezeru Uvac gde bi gosti mogli da vide zaštićenu vrstu, beloglavog supa. On bi ih vozio 15 kilometara kanjonom, što bi bio nezaboravan doživljaj. U blizini etno-sela postoje staze za planinarenje, ribolovci bi na reci Grabovici mogli da pecaju pastrmku, a lovci bi od tamošnjeg lovačkog uruženja mogli da dobiju lovnu dozvolu za odstrel divlje svinje, zeca, lisice, vuka i srndaća i imali bi prostor za smeštaj pasa. Okolina je dobra za paraglajding i ekstremni almpinizam na Jevačkim stenama, čiji je nagib 95 odsto. Ukoliko bi etno selo zaživelo, Zoran bi obezbedio i nove sadržaje.
- Hrana će biti isključivo organska jer se povrće i voće uzgaja u našem selu. U okolnim šumama postoji obilje šumskih plodova, koje bi gosti mogli da beru, a naročito sve vrste pečuraka, uključujući i tartufe. Pošto imam i koze, svakom gostu bih omogućio da muze koze i vidi kako se priprema sir. Zainteresovani bi mogli sami da umese i ispeku hleb - dodaje naš sagovornik.
Najdraže mu je, kaže, što nije uzalud živeo jer je deo svog života posvetio crkvi, Bogu i narodu. Sa meštanima je sagradio crkvu Vaznesenja Hristovog, posvećenu Spasovdanu, seoskoj zavetini, za koju je priložio najviše novca, uradio ikonostas i fresku Svetog Ilije. Iako je sa suprugom Jelicom dobio sina Bojana, ćerku Bojanu i bliznakinje Ružicu i Milicu, prihvatio je dete koje je ostalo bez oca i njegovu majku.
- Imao sam 11 članova domaćinstva i morao sam da odem u svet. Nemačku sam mnogo zavoleo jer su ljudi veoma vredni, dopala su mi se njihova kultura i pedantnost. Umeo sam po 15 minuta da stojim ispred lepih kuća i dvorišta i da im se divim. ali bio sam veoma nostalgičan i čim sam uradio veći deo etno-sela, vratio sam se u zavičaj - iskren je Zoran.
Preslica stara 250 godina
Zoran kaže da je etno stvari voleo odmalena. - Još kao dečkić uspeo sam da sakrijem i sačuvam prabakin krevet koji je ona donela u miraz. Najviše volim kolevku, staru 200 godina, u kojoj se ljuljao moj pradeda Milun, njegov sin, sinovci, sestre i ja.
Imam nožnu preslicu staru 250 godina, tkački razboj star 150 godina, austrougarski nož, koji sam našao u dvorištu gde je bio njihov komandni centar. Sačuvao sam posudu za prženje kafe, peglu na žar i još mnogo toga - priča Zoran.
Stope Svetog Save
Zoranovi gosti mogu da vide i stope Svetog Save, koje se nalaze na Jevačkim stenama, udaljenim dva kilometra od etno-sela.
Prema legendi, Sveti Sava je iz Studenice na Jevačkim stenama počeo da gradi isposnicu u kojoj bi se podvizavao. Pošto su u tom kraju tada živeli mnogobošci, da bi ga proterali, u bisagama su mu podmetnuli pevca.
Zaustavili su ga i upitali da li im je ukrao pevca. Sveti Sava je rekao: "Otprilike ja nisam." Seljani su izvadili pevca iz bisaga.
Kada je Sveti Sava krenuo sa Jevačkih stena, njegove stope ostale su utisnute na njima. Naselje iz koga su ga seljani nabedili da ukrao pevca nazvano je Bedina varoš, a ono u kome je rekao da otprilike nije ukrao pevca Prilike.
