Carigrad krši kanone

Rusija vidi Kijev kao istorijsku kolevku Ruske pravoslavne crkve i na nameru patrijarha Vartolomeja ne gleda blagonaklono.

U Ukrajini postoje tri crkve, a kanonski je priznata jedino Ukrajinska pravoslavna crkva - Kijevska patrijaršija, koja ima široku autonomiju unutar Ruske pravoslavne crkve. Ostale kanonski priznate pravoslavne crkve sada strahuju da je na pomolu veliki raskol u pravoslavlju.

Da li će do raskola doći, može li da bude sprečen i kakve posledice po Srpsku pravoslavnu crkvu može da ima odluka vaseljenskog patrijarha govore čitaoci "Vesti".

Ljiljana Mitrović, Pariz, Francuska

- Oduvek Amerika huška, hoće na sve da stavi svoje šape. S druge strane imamo Rusiju, jaku pravoslavnu zemlju i kao takva prevazićiće ona svaku podmetačinu, naći će izlaz iz nametnutih problema. Neće doći do raskola. Mi Srbi smo uz Ruse, borimo se molitveno, a neophodno je da pravoslavne zemlje budu jedinstvene, svi da isto radimo, isto se molimo. Za mene postoji pravoslavlje kao pravoslavlje ili kao religija, a nikako kao politika. Danas je očigledno da je politika upetljala prste u religiju. Otkud, uopšte, Americi takvo pravo? Predsednik SAD sebi daje previše moći. Iz Beograda sam, poreklom Dalmatinka, rođena Srpkinja, pravoslavna po ocu i majci. U Francuskoj živim 45 godina, 18 godina sam predsednica Kola srpskih sestara. Imam dva sina i dvoje unučadi, snaje su Srpkinje i svi se držimo pravoslavlja. Složni su pravoslavni vernici u Parizu, kao i u celom svetu, ali se bojim da se i tu počinje uključivati politika. Koliko znam i osećam složne su i naše crkve, manastiri i sestre, ali ipak moram istaći da su nas na tom planu Rusi prevazišli. Zaključila bih da je pravoslavlje stameno, naša sloga ide s kolena na koleno i neće nas zavaditi, neće to dozvoliti ni Gospod. Ne mogu se poremetiti i razrušiti naši čvrsti temelji, ne može nas pomeriti nikakva sila, politika, ni Amerika.

Slaviša Slavuljica, Hanover, Nemačka

- Mislim da do raskola uopšte neće doći. To što se danas događa su nesporazumi, ali nije raskol. Nesporazuma uvek ima i biće ih. To je razlika u mišljenjima, koja je logična i normalna. Postoji tačno utvrđen postupak kojim jedna crkva može da dobije autokefalnost, a to što oni danas pokušavaju, to je nešto naprečac. Da bi jedna crkva dobila autokefalnost potrebna je saglasnost svih samostalnih pravoslavnih crkava. Tu bez sabornosti ništa ne može da se postigne. I Sveti Sava je od patrijarha vaseljenskog dobio autokefalnost za SPC, ali je išao okolo i za pristanak molio i ostale. Oni u Carigradu valjda hoće da i pravoslavlje ima svoga papu, a to nam ne treba. Patrijarh Vartolomej jeste prvi među jednakima, ali nije ovlašćen da sam crkvama daje autokefalnost. Niko ne zna šta ga je navelo da šalje izaslanike u Kijev, ali je moguće da je tu bilo i političkog uticaja onih koji bi da oslabe pravoslavne zemlje. To im sigurno neće poći za rukom, jer pravoslavlje postoji vekovima i duboko je ukorenjeno u ljudima. Zapadni političari u obilju sankcija i nepravdi koje nanose Rusiji, koje žele da se dokopaju, pokušavaju to sada i preko crkvenih institucija. Cilj im je da oslabe veru naroda, a ako bi to uspeli sve bi išlo lakše. Međutim, taj san im se nikada neće ostvariti. Svi se molimo Bogu da se Zapadna katolička i Istočna pravoslavna crkva ujedine i postanu jedno kao pre 1054. godine, ali ovo što se danas događa nema taj cilj, već im je cilj pokoravanje pravoslavlja.

Petar Miletić, Beč, Austrija

- Pravoslavlje je već dugo pred raskolom. Ne postoji jedinstvo oko kalendara i mnogih drugih stvari. Uspevali smo uvek da izbegnemo taj raskol i nadam se da će i sada to nekakvo jedinstvo biti sačuvano. Smatram da bi pravoslavci trebalo da budu jedinstveni u svetu u kojem su svi protiv ove vere.

Ljubomir Čučak, Frankfurt, Nemačka

- Nadam se da se istorija neće ponoviti kao 1054. godine kada su se razdvojile Pravoslavna i Katolička crkva. Zbog toga i danas patimo i plaćamo visoku cenu, jer je Isus jedan i ne sme da se deli. Ovo što se sada dešava je uticaj Zapada, jer oni više ne znaju na koji način da onesposobe pravoslavlje. Pravoslavlje je jedan od oslonaca našeg naroda, deo kulture i istorije. Vojno ne smeju, ekonomski nisu uspeli i pored tolikih sankcija i to im je zadnji pokušaj da rasture pravoslavlje. Tu su, verovatno, potkupljene neke ličnosti u Ukrajini i u Moskvi. Nadam se da nam se neće desiti da nas rasture.

Danijela Bijelica, Cirih, Švajcarska

- Ovo je veoma složeno i geopolitičko pitanje. Nije prvi put u istoriji Pravoslavne crkve da preti raskol. Očigledno je da carigradski patrijarh Vartolomej, kao "prvi među jednakima", nije u stanju da reši ovo pitanje onako kako bi trebalo, već sve radi ne poštujući i kršeći kanone i bez odluke Moskovske patrijaršije i mešanjem u unutrašnje poslove. Ruski patrijarh Kiril smatra odvajanje ukrajinske crkve od Moskve "katastrofom za celo pravoslavlje".

Slavica Milutinović, Bremen, Nemačka

- Mislim da je raskol u pravoslavlju neizbežan sve dok Carigrad služi Zapadu i ima svoje interese koji se ne poklapaju sa ruskim i srpskim. Može se očekivati da se uskoro po istom principu dodeli autokefalnost crnogorskoj i makedonskoj crkvi. Tu su i nemiri u Antiohiji, pa i u Rumuniji. Ako uzmemo u obzir da se ukrajinski ministar spoljnih poslova sastao sa sekretarom za međudržavne odnose Vatikana možemo da shvatimo kome ovaj protivkanonski čin ide u prilog. Možda bi bilo rešenje kad bi sve pravoslavne sestrinske crkve prekinule liturgijsko jedinstvo s Carigradskom patrijaršijom s obzirom na to da ona krši sve kanone, ugrožava Rusku pravoslavnu crkvu i pomaže NATO i svim mrziteljima pravoslavne Rusije da joj komadaju crkvu.

Duško Žižak, Landshut, Nemačka

- I u slučaju raskola u pravoslavnom svetu vladaju interesi velikih i moćnih, jer je jasno iz istorije da se podeljenim narodima, državama pa i crkvama lakše vlada, upravlja i manipuliše. Još kada se politika umeša u sve, onda je moguće očekivati i tako nešto. Ako se to dogodi biće nanesena velika šteta, ne samo pravoslavlju, nego i hrišćanstvu u celini, ali i celoj Evropi. Kada običan narod uvidi o čemu se tu radi i šta se stvarno dogodilo, već je kasno. Naša Srpska pravoslavna crkva zainteresovana je da do raskola ne dođe, ali je pitanje koliko i ona može da utiče na te stvari. Sve to se događa u vreme dok u Evropu pristiže veliki broj migranata islamske veroispovesti, a ekstremizam pojedinaca ili grupa među njima već sada zadaje dosta muke evropskim državama koje su ih prihvatile. To je sada dok oni još nisu dovoljno jaki, a šta će biti kada ih bude mnogo više i kada ojačaju, moguće je samo pretpostaviti.