"Međunarodna zajednica je gledala samo svoj džep, a kosovski političari iz OVK i pare i pozicije"

"Shvatio sam da sam stavio glavu u torbu"

- Kada je reč o istragama, omiljeno opravdanje UNMIK policije je bilo: "Dešava se puno stvari, znate, ima puno problema, znate, nemamo informacije, znate, molimo Vas pomozite". Suština je da ih je bilo baš briga - kaže Radišić.

Posle svega što je čuo, video i doživeo, a i godinama prateći dešavanja na Kosovu, Radišić ne veruje da će ikada saznati ko su ubice i kidnaperi nestalih i ubijenih novinara.  

- Što se do sada nije saznalo? Ko o tome vodi računa? Na dvojicu nesrećnih kolega Ranka Perenića i Đuru Slavuja jedino UNS podseti, mediji prenesu i to je to. Zato je danas potpuno licemerno kada se govori o zaštiti novinara i nekažnjivosti nasilja nad novinarima. Kriva mi je prvo mađunarodna zajednica koju je baš bilo briga, jer su gledali samo svoj džep, a potom i kosovski političari koji su došli iz redova OVK i čuvaju pozicije i pare koje mogu da uzmu - kaže novinar.

Sećajući se prvog susreta sa Prištinom, Radišić ističe suprotnost novinskih izveštaja i realnosti, dodajući da, iako je bio novinar, "usled propagande koja je vladala u Srbiji, nije imao pojma šta ga čeka".  

- Vrlo brzo sam shvatio da sam stavio glavu u torbu. Prošlo je mesec dana kako sam se doselio u Prištinu kod prijatelja Goranca, kucali su na vrata i dali rok od sedam dana da se iselimo. Pošto sam radio u pres službi UNMIK-a, imao sam pristup šefu Bernaru Kušneru i obavestio ga da moramo u Gračanicu, jer će nas u Prištini ubiti. Odmah je obezbedio automobil i policijsku zaštitu koja nas je stalno pratila. U to vreme nismo smeli svoj jezik da govorimo na ulici - podvlači Radišić opisujući uslove za srpske novinare u Prištini.

"Tači i Haradinaj odbijali da pričaju na srpskom"

Kada je reč o radu srpskih novinara danas na Kosovu, Nikola Radišić smatra da su se stvari malo promenile, jer su, u vreme kada je radio, i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj odbijali da pričaju na srpskom.  

- Kada su digli u vazduh automobil u kome su bili Srbi, otac i sin, odmah su došli Haradinaj, Agim Čeku i Ibrahim Rugova. Nijedan se nije okrenuo kada sam im postavio pitanja na srpskom. Trčao sam za njima i ponavljao pitanja dok mi se njihovo obezbeđenje smejalo. Iznerviran Rugova me pogledao i na srpskom pitao: "Šta ti hoćeš više čoveče od mene?". Zatim se okrenuo i otišao. To je bila komunikacija sa kosovskim političarima koji grade mulitetničko Kosovo, dolaze da obiđu lokaciju gde su ubijeni Srbi i kao im je žao. I ta ekipa treba da zaštiti nas kao novinare? Ne verujem im, kao što im nisam ni tada verovao - ističe Radišić.