Zbog koga su curili podaci o nuklearnim materijama?

To je izjavio pomoćnik državnog sekretara SAD Kristofer Ford, koji se u Stejt departmentu bavi pitanjima međunarodne bezbednosti i neširenja nuklearnog oružja, preneo je Sputnjik.

Prema Fordovim rečima, programu Međunarodne agencije za atomsku energiju "preti Rusija, jer su se u njenoj bazi podataka nalazile informacije da je Kremlj koristio radioaktivni polonijum za trovanje Aleksandra Litvinjenka 2006. godine". On nije objasnio kako tačno Rusija preti tom programu. 

Ford je dodao i je se na teritoriji bivšeg SSSR-a bilo nekoliko slučajeva švercovanja radioaktivnih materija, uključujući nekoliko slučajeva u Gruziji i Moldaviji u prvoj deceniji 21. veka. 

- U svakom slučaju bilo je par slučajeva sa čečenskim grupama u Rusiji kada su teroristi pokušavali da iskoriste "prljave bombe" (sa radiolokacionim materijalima), doduše bezuspešno. Decenije slabih mera bezbednosti u Rusiji i drugim zemljama bivšeg SSSR-a nakon Hladnog rata predstavljaju problem kojima su programi pomoći SAD jedno vreme pomagali da se isprave. Mi ne možemo biti sigurni koliko se radiolokacionih i nuklearnih materijala već nalazi na crnom tržištu - rekao je pomoćnik državnog sekretara na konferenciji o borbi protiv švercovanja nuklearnog materijala u Merilendu. 

Britanski sud je okrivio bivše obaveštajce KGB-a Andreja Lugavoja i Dmitrija Kovtuna da su 1. novembra 2006. godine otrovali Aleksandra Litvinjenka. 

Obojica okrivljenih su od samog početka govorili da nemaju nikakve veze sa ubistvom ruskog obaveštajca, a Rusija sa svoje strane odbila je da ih isporuči Velikoj Britaniji uprkos zahtevima za ekstradiciju koje je London slao Moskvi. 

I sam otac ubijenog obaveštajca Valter Litvinjenko svojevremeno je rekao da Rusija nije kriva za smrt njegovog sina. 

On je još 2012. godine izjavio da je zažalio što je ruske tajne službe jedno vreme smatrao odgovornim za smrt svoga sina i zatražio oprost od Rusije.