Ćirilica se brani i u tuđini

- Vredni pregaoci ove manifestacije, društvo Fokus, omogućili su da razgovaramo i razmenimo mišljenje o važnim pitanjima koja se tiču srpske kulture, istorije i tradicije. U ovom trenutku, ako prenebregnemo tabloidizaciju, trivijalnost rijaliti programa i kontaminiranost pojedinih medija, koji našu kulturu ugrožavaju, najvažniji je zadatak da se bavimo kulturom, da je podržavamo i negujemo literaturu i jezik Srbije - poručio je on u obraćanju prisutnima.

Čuvanje korena

Ukazao je da je dva veka od objavljivanja "Srpskog rječnika" Vuka Karadžića u ovom trenutku ćirilica ugroženija nego ikada:

- Naša sveta, ali ne i nemoguća misija jeste da je po svaku cenu odbranimo. Svakodnevna upotreba latinice postala dominantna. Ćirilica je u stavri živa i aktuelna koliko se koristi, a to je za sada nedovoljno. Ne zalažem se da nametnemo ćirilicu u odnosu na latinicu već govorim o potrebi da je sačuvamo od zaborava i nestanka. Uvek kada o njoj govorim, upitam se šta to fali našoj ćirilici. Rekao bih ništa, izuzev sopstvenog samopoštovanja, nacionalne kulturne svesti i svesti prema našem tradicionalnom pismu.

Ohrabrio je pripadnike srpskog naroda u dijaspori da rade na unapređivanju kulturnog i zdravog srpskog ambijenta u Beču i Austriji.

Predsednica Udruženja Fokus Vesna Jovanović-Klinger ukazala je cilj ove manifestacije i društva da se na što bolji način prezentuju naši koreni:

- Cilj organizacije je da predstavimo srpsku kulturnu baštinu, ekonomski i turistički potencijal Srbije.

Austrijski istoričar, koji ima srpskog poreklo, prof. dr Volfgang Rorbah naglasio je da je veliki problem što ljudi zaboravljaju svoje korene.

- Treba što više da ponavljamo ono što nas povezuje. Beč je bio prvi srpski kulturni centar u 19. veku. Danas su Srbi toliko brojni da je Beč jedan od najvećih srpskih gradova. Nažalost, naši ljudi zaboravljaju svoje kulturno nasleđe i misle da ne treba da gledaju na prošlost već samo u budućnost. S pogledom u budućnost nećete ništa dostići ako zaboravljate korene - naglasio je Rorbah.

Šansa za napredak

Rorbah je zapazio da se danas više Austrijanci interesuju za ćirilicu nego Srbi.

- Koliko ima naše dece rođene u inostranstvu koja ne znaju ćirilicu i svoj maternji jezik? Hoćemo li biti narod analfabeta ili neko ko će čuvati svoj jezik? Potrebno je češće govoriti o slavnim precima, a roditelji treba da se brinu da deca znaju maternji jezik, kao i jezik zemlje u kojoj žive. Samo tako ćemo ponovo postati veliki - uveren je on.

Profesor Zoran Jovičić, predsednik Srpskog svetskog kongresa dijaspore, ukazao je da je poslednjih pet godina ta organizacija rešila da se ne bavi samo politikom u Srbiji:

- Korisniji smo tamo gde živimo i uticajniji da pomognemo matici kao glasači i aktivni u društvima u kojima živimo.

Jovičić je naglasio da je problem dijaspore i medija u Srbiji da ne znaju za najznačajnije Srbe koji žive van matice. Istakao je da je srpstvo obnovljeno u Austriji, a ne Srbiji jer su u Beču štampana i stvarana kapitalna dela, i podsetio da su Prvi srpski ustanak podigli povratnici iz dijaspore, odnosno iz Austrougarske.

- Srbija je napredovala uvek onda kad je privlačila srpsku dijasporu i davala joj šanse - poručuje on.

Podsećanje na slavne pretke

U programu koji su vodili Aleksandra Petrić i Dragoljub Panović učestvovale su Marija Blagojević i Iva Mrvoš Anukić koje su otpevale srpsku i austrijsku himnu. O značajnim Srbima, koji su živeli u Austriji i izvan matice, a koji su dali ogroman doprinos srpskoj kulturi i nauci, govorili su Zorica Mitić, Vesna Garčević, Vesna Vališ, Radmila Savić, Malina Ranković, Velibor Atanasijević i Duška Rihter. Otvaranju Srpskih dana kulture prisustvovali su, između ostalih, ambasador Srbije Nebojša Rodić, predsednik 11. okruga Paul Štadler, poslanik u bečkoj skupštini Nemanja Damnjanović i predstavnik Magistrata 7 Hajder Sari.

Ideja o gimnaziji

Profesor Zoran Jovičić je rekao da već godinama razgovara da se u Beču otvori Srpska gimnazija, te je ocenio da bi bilo korisno da se obnovi i Srpsko društvo Privrednik jer je veoma malo naše dece u dijaspori koja imaju licence ili završavaju "jake" fakultete, pa im je potrebna pomoć.
 

- Srbi su nekada bili najbogatija manjina Austrougarske, najprivilegovanija, i bili su najbogatiji trgovci. Opet treba da postanemo trgovačka nacija, da koristimo kontakte koje imamo po celom svetu kao Jermeni, Turci, Jevreji i ako budemo bogati, moći ćemo da negujemo kulturu, književnost i pomažemo matici - naglasio je on.

Diskriminacija u Sloveniji

Predsednik Saveza srpske dijaspore u Sloveniji i Socijalne srpske stranke Saša Gajić preneo je prisutnima da je položaj Srba u Sloveniji veoma težak. Istakao je da su Srbi najsiromašnija nacija u Sloveniji i da 90 odsto Srba živi na rubu snalaženja.
Ukazao je da se vrši velika diskriminacija prema Srbima, koji kao i austrijska manjina nisu priznati, dok drugi, malobrojniji, imaju status manjine. Gajić je rekao da pomoću stranke Srbi pokušavaju da promene život Srba u Sloveniji.