Ostala je dete u surovom svetu
Izdvajala se svojom ekscentričnošću i raskošnim talentom, koji ju je pretvorio u zvezdu srpske kinematografije. Rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku. Glumom je počela da se bavi u amaterskim trupama, a debitovala je na filmu "Leptirov oblak" 1977. godine. Tada je njena karijera krenula uzlaznom putanjom, a maestralne uloge su se nizale jedna za drugom.
Njen kolega sa Akademije Svetislav Bule Goncić poznavao je Sonju od ranog detinjstva.
- Sa njom sam bio u dramskoj grupi Bate Miladinovića. Ona je bila dve godine mlađa od mene, praktično smo odrasli zajedno. Bilo smo jako bliski, kao brat i sestra. Bila je veoma iskrena osoba, emotivna, intenzivna u svakom smislu - rekao je Goncić za "Vesti".
Ističe da je već kao devojčica imala poseban karakter i da je takva ostala do poslednjeg dana.
- Zajedno smo snimali filmove još u tinejdžerskim danima, non-stop smo bili zajedno. Kasnije smo oboje upisali Akademiju u klasi profesora Minje Dedića. Tokom studija bila je posebna, ona je glumu razvijala, duboko je promišljala o svakom detalju. Bila je fenomenalna - kaže Goncić.
Udovica u duši
U jednom od svojih intervjua Sonja je istakla da je sebe poslednjih dvadesetak godina smatrala udovicom.
- Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću se udati i zasnovati porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav, ali otkako je on otišao iz mog života kada sam imala 29 godina, sebe smatram udovicom - rekla je Sonja jednom prilikom o emotivnom životu.
Mladalačke dane su provodili u kultnim kafanama Manjež i Proleće.
O godinama kada je ona zagazila u narkotike ne može da govori, jer ne zna mnogo, a kako kaže, želi da se seća onih lepih trenutaka koji su sigurno obeležili njihov život.
Njena koleginica Suzana Petričević za medije je istakla da je šteta što Sonja nije više igrala na daskama koje život znače.
- Trebalo je neko nadležan da je uzme za ruku i ponudi joj scenu. Njene su bile sve Antigone i herione antičkih drama, Čehov, Dostojevski... Bila je najbolja Poli Pičam u Brehtovoj "Prosjačkoj operi". Bila je bogomdana za teatar - kaže Suzana.
Dodaje da je bila kao nežno dete.
- Uvek je bila drugačija. Stalno je brinula, ne samo svoje, nego i tuđe rane. Jednostavno, nije umela da odraste u ovom surovom svetu, ostala je devojčica do poslednjeg dana života. Previše osetljiva duša. Zašto je izabrala put droge ne znam i ne želim da znam - zaključila je Suzana.
Duga niska uloga i nagrada
Sonja Savić je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu1982. godine u klasi profesora Minje Dedića, zajedno sa Svetislavom Goncićem, Branimirom Brstinom, Žarkom Lauševićem, Zoranom Cvijanovićem i drugima. Ostvarila je uloge u brojnim filmovima, među kojima su: "Živeti kao sav normalan svet", "Una", "Šećerna vodica", "Davitelj protiv davitelja", "Balkanski špijun", "Čavka"...
Za glavnu ulogu u filmu "Šećerna vodica" dobila je Zlatnu arenu na festivalu u Puli, 1984. godine. Za ulogu u filmu "Život je lep", 1985. godine, nagrađena je na festivalu u Veneciji.
U muzičkom spotu Miroslava Ilića, za pesmu "Voleo sam devojku iz grada", snimljenom 1987. godine, igrala je famoznu Devojku iz grada.
Tokom devedesetih godina prošlog veka ređe se pojavljivala na filmu, ali je i pored toga ostvarila nekoliko značajnijih uloga: "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija".
Bila je aktivna i kao rediteljka - "Prvi srpski tehno vodvilj", "Supernaut - Beograd andergraund", "Plej", "Čekajući Godoa" i poslednji film "Šarlo te gleda".
Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu "Hleb i mleko" 2001. godine, nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji.
Film "Jug-jugoistok" u kojem je igrala, dobio je nagradu beogradskog FEST-a "Nebojša Đukelić".
Poslednju ulogu ostvarila je u filmu "Zabranjena ljubav", a gledaoci su imali prilike da je gledaju i u TV seriji "Vratiće se rode".
Pred kraj života se posvetila snimanju avangardnih filmova.