Sudija Meron se povukao iz procesa Radovanu Karadžiću

Izuzeće sudije Merona, koji je predsednik suda i predsedavajući apelacionog veća, prethodno je zatražila Karadžićeva odbrana, pozivajući se na odluku kojom je Meron "zbog utiska da je pristrasan" bio izuzet iz žalbenog veća u procesu protiv bivšeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića.

U današnjoj odluci sudija Meron tvrdi da bi Karadžićev predmet "nastavio da razmatra nepristrasno", ali da ne želi da odlučivanje o zahtevu za njegovo izuzeće odugovlači žalbeni proces i odloži izricanje pravosnažne presude, planirano do kraja ove godine.

Sudija Meron zaključio je da je u interesu pravde da se povuče iz apelacionog veća i na svoje mesto u apelacionom veću imenovao sudiju Vilijama Sekulea. Meron je u današnjoj odluci izrazio neslaganje s pretodnom odlukom sudije Žan-Kloda Antonetija da on i još dvojica sudija budu izuzeta iz apelacionog veća u procesu generalu Mladiću.

- Ta odluka "očigledno je protivrečna ustanovljenoj sudskoj praksi i, prema mom mišljenju, škodi interesu Mehanizma" (pravnog naslednika Haškog tribunala) - naveo je Meron.

I Karadžića i Mladića Haški tribunal je prvostepenim presudama proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Karadžić je osuđen na 40 godina zatvora, a Mladić na doživotni zatvor. Obojica su na te presude uložila žalbe, kao i haško tužilaštvo.

U postupku protiv Karadžića ostalo je samo da apelaciono veće izrekne pravosnažnu presudu.

Na prvostepenu presudu žalilo se i tužilaštvo, tražeći da Karadžić bude proglašen krivim i za genocid u još šest bosanskih opština. Po toj tački optužnice, prvostepeno veće je Karadžića oslobodilo krivice.

Karadžić je u pritvoru haškog suda od jula 2008. kada je uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.