Krstarenje Mongolijom? Ako se pitate kako je to moguće, evo odgovora

Kada je Rajli krstario Pacifikom 2016. godine, putovanje od San Franciska do Guama trajalo je 18 meseci, a sada je dobio ideju za nešto sasvim drugo - plovidbu po Mongoliji. 

Mongolija ga je fascinirala još otkako je bio dete i pisao sastave o Džingis Kanu. A pošto je plovidba po Mongoliji nemoguća, on je snimio kako da plovi po zemlji, pa je izgradio "kopneni brod" sa sve točkovima. 

Kada je sa prvog krstarenja stigao u Guam upoznao je Amber Vord sa kojom je postao nerazdvojan, a uskoro su postali i par. Kada je izložio svoj plan nasmejala se kao tinejdžerka i mogli su da počnu. 

Stigli su u Ulanbator gde su išli od radnje do radnje i pronalazili delove za svoj izum sa slike. Kopneni brod morao je da bude dovoljno čvrst da izdrži nekoliko meseci ne koristeći ništa osim vetra, a opet robustan da mogu da spavaju u njemi i nose prtljag.

Tražili su način da ih nešto nosi, a da opet u tom prostoru mogu i da žive. Gradnju je otežavalo njihovo nepoznavanje mongolskog jezika, ali na kraju su uspeli. 

Kopneni brod je bio dugačak dva i po metra, širok nešto manje od metra i predstavljao je njihov dom narednih nedelja.

Počeli su sa krajnjeg severa svoje putovanje i krenuli da "plove". U narednih 46 dana prešli su skoro 300 kilometara, a skoro 70 kilometara glavni pokretač bio im je vetar. 

Ipak, "plovidba" nije bila tako lagana. Pripremili su hranu za narednih šest nedelja pošto je ruta bila takva da izbegavaju gradove i kreću se samo ruralnim putevima. Zbog toga je i barka bila preteška, tačnije 225 kilograma zajedno sa njima. Ništa nije moglo da je gura kada nisu imali vetar. 

Srećom, usput su sretali mnogo lokalaca kojima je par bio prezanimljivih u kopnenom brodu, pa su tako često imali gde da prenoće i šta da pojedu. 

Svoj put su uspešno završili na samom jugu Mongolije, upoznali divan narod i barem 70 kilometara prešli onako kako su zamislili - uz pomoć vetra.

Celokupan tekst možete pročitati na sajtu B92.