10+10 sa Saškom Janković

1. Ko je najzaslužniji za Vašu karijeru?
- Do punoletstva su bili najzaslužniji moji roditelji s obzirom na to da su mi se posvetili i podržavali me maksimalno. A posle toga, dragi Bog i ja sama sa svime što mi je dao. Radujem se novom!

2. Kako se borite s tremom?
- Kao maloj mi je profesorka Gabrijela stalno govorila da pre izlaska na binu "strpam tremu kod nje u tašnu, pa je uzmem posle ili zaboravim". A sada, samo fokusom na nastup i disanjem. Kad postanete profesionalac, a meni se hvala Bogu to desilo u ranom periodu, onda su treme najčešće male i pozitivne, a odgovornost je veća.

3. Koji aplauz pamtite?
- Mnoge, ali najskorije - prošlogodišnji iz Beča s velikog otvaranja Bečkih nedelja kulture, na nastupu sa Harijem Stojkom i na ovogodišnjoj Beoviziji. Aplauz je bio dug i gromoglasan na čemu sam izuzetno zahvalna - aplauzi sve govore!

4. Šta sebi nikada neće oprostiti?
- Učim se da sebi sve oprostim jer zašto bismo se mučili time, ljudi smo, grešimo - učimo.

5. Kome se divite i zašto?
- Svim uspešnim, vrednim, dobrim ljudima. Uopšte ljudima, pravim životima, prirodi.

6. Kao dete maštali ste da budete...
- Svašta! Detektiv, lekar, inženjer, špijun... Ali, i svetska zvezda šou-biznisa.

7. Kakvu muziku slušate?
- To pitanje je oduvek bilo previše opšte za profesionalca, ali najsvedeniji mogući odgovor je da mi je muzika za odmaranje ušiju, duše i glave - instrumentalna i "chillout" muzika.

8. Odmor koji pamtite i po čemu?
- Pamtim mnoge. Ali, izdvojiću meni drago putovanje 2011. na Evroviziju u Diseldorf. Iako je bilo radno i naporno, to mi je bio drugo učestvovanje na tom takmičenju, te sam bila i blago opuštenija profesionalno. Ukratko, nezaboravno!

9. Gde biste najradije živeli?
- Na relaciji Beograd - Los Anđeles - Njujork, odabraću već. Mada veoma volim i Beč.

10. Neostvarena želja?
- Ima ih mnogo!