Ponosni na Radušu i pretke
Radovan Lazarević, novinar RTS je vodio promociju i ukazao da je Nikolajević bio jedna od najznačajnijih ličnosti Srbije iz druge polovine 19. veka, gradonačelnik Beograda, ministar spoljnih poslova, premijer i osnivač Radikalne stranke.
Svetomirov čukununuk koji živi u Beču, Dejan Nikolajević je doprineo da njegov daleki predak ne bude zaboravljen. Dejan je inicirao promociju knjige u rodnoj Raduši
(nadomak Valjeva, pripada opštini Ub) i sada u Beču. On kaže da je posle pojavljivanja monografije želeo da ona dođe do što većeg broja čitalaca.
Kuća puna uspomena
- Rođen u Raduši, gde je proveo destinjstvo, uvek sam mislio kako je moj čukundeda uspeo da se snađe u Evropi. Ta misao me je pratila i kada sam se ja otisnuo u svet. Koliko snage je bilo potrebno da ostane i probije se na univerzitetima Evrope, su neke stvari o kojima sam razmišljao. U Evropi je ostvario značjane rezultate, ali je značajnije bilo što se vratio u otadžbinu. U našoj kući ima mnogo uspomena koje nas vezuju za njega, tako da sam mogao da steknem utisak kako je izgledao - kazao je on.
Njegova ćerka Ana Nikolajević, koja je rođena u Beču, čitala je odlomke iz knjige o dalekom pretku. Ona je, na kraju večeri ocu Dejanu poručila:
- Obećavam da nikad neću zaboraviti Radušu, niti naše pretke. Ponosim se njima.
Svetomirova praunuka prof. dr Snežana Nikolajević govorila je o porodici, rekavši da je u familiji Nikolajević bilo mnogo sećanja na Svetomira, ali i na njegovu suprugu Anku, ćerku bogatog beogradskog trgovca, Guše Bodija. Bodi je puno polagao na obrazovanje svoje dece, tako da je Anka bila jedna od najotmenijih i najobrazovanijih dama u Beogradu.
- Tek 1994. godine je ponovo u Ubu došlo do interesovanja za Svetomira, a pre dve godine je u Beogradu jedna ulica dobila njegovo ime - navela je prof. dr Snežana Nikolajević.
Sklonjen u "zaborav"
Autor knjige prof. dr Vojkan Stanić istakao je da je velika sramota za naš narod što je Nikolajević zaboravljen.
- Pišući ovu knjigu imao sam nameru da proširim i ojačam sećanja na njega, da ga otrgnem iz istorijskog zaborava. Takva jedna veličina ne sme nikada da bude zaboravljena. On je bio svetsko ime, školovan u Evropi, najškolovaniji Srbin svog doba, najveći srpski intelektualac, pripadao je vrhu inetelektualne elite u Srbiji. Zar je moguće da takav jedan čovek ode u zaborav - upitao je on.
Ukazao je da je Nikolajević, posle Majskog prevrata 1903. kada je došlo do dinastijske i političke smene vlasti, "sklonjen" u zaborav, jer nije bio prihvatljiv za Karađorđeviće,
s obzirom na to da je bio istaknuti obrenovićevac, kao ni za radikale, pa je tada počeo njegov istorijski sunovrat.
- Pobednici su pisali istoriju u kojoj nije bilo mesta za njega. Bio je izložen revanšizmu novih vladara - objasnio je Stanić.
Na kraju večeri prisutne je, na harmonici, oduševio Danijel Piler.
Kandidat za Nobelovu nagradu
Kustos muzeja Pedagoškog fakulteta, istoričar Filip Hadži Trajković govorio je o pacifizmu i humanitarnom radu Nikolajevića.
- On je bio prvi i jedini koji je u 19. veku zastupao u Kraljevini Srbiji pacifističke ideje. Njegov rad je cenjen u Evropi, pa je zbog toga predložen za Nobelovu nagradu za mir 1915. godine, ali Kraljevina Srbija nije dala zvaničan pristanak zbog ratnih okolnosti. Naš narod je zbog toga ostao uskraćen za još jednog Nobelovca i to pre Ive Andrića - ukazao je on.
Cenjeniji u inostranstvu
Filip Hadži Trajković je naveo da je aktivnost Nikolajevića bila cenjena više u inostranstvu i da su ga u Srbiji, pre svega vojni krugovi, smatrali podrivačem borbene gotovosti vojske. Podsetio je da je bio osnivač društva "Sveti Sava" koje je imalo za cilj da jača srpsku naconalnu svest i obučava učitelje za delatnost među stanovištvom. Osnivač je i prvi predsednik društva "Kralj Stefan dečanski", koje je negovalo i vaspitavalo gluvonemu decu.
Sramota koliko ne znamo o velikanima
Promociji je prisustvovao i Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Austriji, koji je, pre ove večeri, pročitao delo.
- Kada sam dobio poziv za promociju, prvo mi je palo na pamet da pročitam knjigu. Kada sam je pročitao osetio sam sramotu što o Svetomiru nisam ništa znao. On nije jedini veliki intelektualac Srbin druge polovine 19. veka o kojem nisam znao ništa - rekao je on.
Ambasador je preneo prisutnima da je svojevremeno, kada je želeo da piše doktorski rad na Pravnom fakultetu, nameravao da piše o Gligoriju - Gigi Geršiću, ali mu je tada rečeno da nije umesno pisati o čoveku koji je potpuno zaboravljen kao pravnik, iako je dva puta bio dekan.
- Stid mi je izazvala još jedna činjenica. Ja sam Šapčanin i
išao sam u Šabačku gimnaziju, koju je pohađao i Nikolajević, a niko nikada nije rekao da smo takvu veličinu imali u školi - rekao je on.
Ambasador Rodić je istakao da imamo period istorije kada se nije smelo govoriti o velikim srpskim intelektualcima.