Solana: Glavnu ulogu u rešenju o KiM imaju Beograd i Priština, ne EU

Solana je na toj funkciji bio tokom bombardovanja Srbije 1999. godine.

- Radeći poslednjih nekoliko meseci sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači ubrzali su pregovore o ovom pitanju, sa ciljem da se postigne konačan, sveobuhvatan i pravnoobavezujući sporazum - objašnjava Solana svoj stav u tekstu na portalu Prodžekt sindikejt (Project syndicate) pod nazivom "Dobar podstrek za Balkan", prenosi u presklipingu UNMIK-a.

Kako napominje, i Beograd i Priština svesni su da ih "status kvo" skupo košta jer koči njihove težnje za članstvom u Evropskoj uniji i nameće veliki teret njihovim ekonomijama.

- U ovoj fazi dijaloga, ključno je da preovladaju oprez i umerenost. Zaostavština Vučića i Tačija zavisiće najvećim delom od njihove spremnosti da formulišu realistične predloge, koji su u skladu sa fundamentalnim vrednostima Evropske unije - navodi Solana.

Ovo je, prema njegovim rečima, prilika za obe strane da izvuku maksimum iz svojih pozicija i mudro delaju, po ugledu na vlade Grčke i Makedonije.

Kada je reč o sporu između Grčke i Makedonije, Solana uspelh dve vlade da postignu sporazum o promeni imena Makedonije karakteriše kao "nalet svežeg vazduha", a implikacije tog sporazma, po njegovom mišljenju, jasno se vide u tekstu referendumskog pitanja koje glasi "Da li podržavate članstvo u EU i NATO prihvatajući sporazum između Republike Makedonije i Republike Grčke".

On tvrdi da su makedonski premijer Zoran Zaev i njegov grčki kolega Aleksis Cipras pokazali "izuzetnu odvažnost i odgovoran način liderstva kako bi postigli ovaj sporazum".

- Obojica su morali da potroše veliki deo političkog kapitala suočavajući se sa unutrašnjim nacionalističkim snagama i nepoverenjem koje su širile opozicione stranke - navodi Solana.

Prema njegovom mišljenju, sada je vreme da se poberu plodovi napornog diplomatskog rada na Balkanskom poluostrvu, a bilo bi istovremeno ironično i zadovoljavajuće "videti region razoren etničkim sukobima i nacionalizmom kako gradi mostove u vreme kada toliko puno drugih grade zidove".

- Prespanski sporazum predstavlja održiv model rešavanja sporova i na drugim mestima zato što oličava holisticki pristup rešavanju sporova, zasnovan na obećanju o obostranoj koristi... Balkanu, i ne samo Balkanu, potreban je novi narativ zasnovan na pravim prioritetima naroda, a to je upravo ono što prespanski sporazum pruža - zaključuje Solana.