RSE: Može li se Velika Srbija stvoriti mirnim putem?

- Te namere ne da su bile nerealne - već Srbija nije razumela svet u tom trenutku. Mislim da se o Srbima uopšte ne vodi računa. U Republici Srpskoj Krajini 1991. godine živela je svega trećina Srba iz Hrvatske. Ostali su živeli u gradovima - Zagrebu, Zadru, Splitu... Oni Miloševića nisu interesovali. U pitanju je bila samo gola teritorija. Isti je slučaj i sa Kosovom. Kao što znamo, danas na severu Kosova živi veoma mali procenat Srba, većina ih živi u južnim enklavama - objašnjava istoričarka Dubravka Stojanović.

Cilj ideje o Velikoj Srbiji je da se Srbi koji žive na Zapadnom Balkanu objedine u jednoj državi. Očigledno se ne vodi računa o velikim razlikama među njima. Recimo, Srbin iz Bosne i Hercegovine je po svom mentalitetu mnogo bliži Hrvatu i Bošnjaku iz BiH nego Srbinu iz Šumadije, piše RSE.

- Mislim da je reč o ideološkoj dogmi, koja okiva srpsko društvo insistirajući na njegovom totalnom jedinstvu. Kako, uostalom, možete drugačije objasniti da je nakon sloma komunističkog sistema srpsko društvo ponovo završilo u autokratiji nego činjenicom da je svo to vreme bila dominantna ideja o ujedinjenju srpskog naroda u okviru jedne države - kaže istoričarka Latinka Perović.

- U tom trenutku Srbija se odlučuje za opciju koja je bila suprotna duhu vremena. Mi smo potcenili druge koji su u Jugoslaviji dovršili svoju nacionalnu integraciju i imali svoje interese. Naša briga o tome kako žive naši srpski sunarodnici u drugim državama ne može biti važnija od brige kako žive građani u Srbiji - dodaje ona.

- Ne može Srbija biti involvirana u političke odnose unutar drugih država. Pogledajte kako smo se ponašali prema onome što se događalo u Makedoniji, i prema pokušaju državnog udara u Crnoj Gori. Pa, molim vas, danas se govori o tome da su odnosi između srpskog i crnogorskog naroda gori nego ikad u istoriji. Mi odbijamo da sarađujemo sa drugim sredinama - kaže Perović.

- Mi smo pokazali da nismo umeli sa Jugoslavijom, a ne razumemo ni delove srpskog naroda koji su sastavni deo identiteta naroda sa kojima oni žive. Ne možemo od srpskih zajednica u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini da pravimo nekakve enklave kojima ćemo upravljati iz Beograda - ističe Latinka Perović.

- Teritorija se ne može proširiti mirnim putem. To pokazuju sve prethodne krize. Do promene granica uglavnom je uvek dolazilo ratom. Pa i Srbija je izgubila Kosovo nakon što je poražena u ratu protiv NATO-a. Teško je zamisliti da se sada nešto može promeniti mirnim putem. Mnogi interesi su prisutni na ovom tlu. I oni sigurno koriste ove naše unutrašnje fantazmagorije, podržavaju ih i podstiču. To stvara nestabilnost koja, bojim se, postaja veoma ozbiljna - zaključuje istoričarka Dubravka Stojanović.