Propala osveta

Da bi se osvetio za ljubavnicu, poslao je starešina srpskih ustanika tajnu poruku svom nekadašnjem drugu, hajdučkom četovođi Petru Kraru da Pavla Cukića "ostavi" negde u gori.

Pavle je, međutim, doznao šta će mu se dogoditi, pa je Petra preduhitrio tako što ga je skratio za glavu. Kasnije mu je Karađorđe na molbe supruge i prijatelja oprostio, i ponovo ga primio među svoje momke. Međutim, drugim Srbima koji bi se zagledali u pokrštene beogradske devojke Karađorđe nije praštao.

Jedan se toliko zaljubio, da je hrabro otišao u Topolu voždu, ne bi li izmolio dozvolu za ženidbu svojom izabranicom. Kad je saslušao mladića i čuo za njegovu želju, vožd se rasrdio i ljutit mu odbrusio: "Kojekude, po duši te! Ja sam nji' iz Beograda rasterao i podelio po gospodi, a vi opet ne možete da se usavetujete, već trčite ovamo za Turkinjama. Valjda malo u Srbiji devojaka ima!"

Odmah je pozvao i svoje momke koji su nesrećnog Beograđanina ispratili iz Topole batinama.