Niz Moravu do Kraljeva mirisalo
Iz brojnih zemljanih lonaca čija se veličina, zapravo zapremina, merila desetinama, pa i stotinama kilogramima, ili litara, širio se miris kupusa niz Zapadnu Moravu, kažu, čak do Kraljeva.
Podizanjem zastave i himnom "Mrčajevci moje rodno selo" otpočelo je takmičenje najboljih kuvara svadbarskog kupusa bez kojeg se ne može zamisliti nijedno veselje u krajevima oko Zapadne, ali i druge dve Morave. Bilo je to 16. put zaredom, a biće, valjda i 116. put, nada se Milorad Jevđević, idejni tvorac ove jedinstvene manifestacije u svetu, namenjene gurmanima.
Kako je predviđeno programom Kupusijade, takmičenje se odvijalo u tri kategorije - Ekipe i pojedinci, koje se smatra najbitnijim, Celo selo kuva, koje je veoma bitno jer u toku takmičenja nema kuće u Mrčajevcima koja tog dana ne priprema kupus u loncu, za svoje ukućane i goste i, ujedno za prestižnu nagradu, a u trećoj kategoriji su se nadmetali ugostitelji kojih je ove godine bilo više nego ikada.
Najveća gužva kod Aca Popa
Najveća gužva, kao i prethodnih godina, kao i godina pre prethodnih, bila je ispod šatre koju drži Aco Popović Pop koji za Kupusijadu u Mrčajvcima uposli i po sto radnika.
- Kod nas se ne čeka na znak žirija jer gosti moraju da budu usluženi u svakom trenutku. Neki su zaduženi za kupus, neki za pečenje, neki za poslugu, tu su i muzičari, pa redari i sve to treba držati pod kontrolom. Na kraju, tek posle nekoliko dana kada plajvazom podvučem crtu znam koliko je čega pojedeno i popijeno, ali, kao i do sada, nikada nisam nezadovoljan - kaže Aco Pop za koga važi nepisano pravilo "da je Kupusijada onda kada Aco skuva kupus, a grešnici zasednu pod šatru".
Ovogodišnja Kupusijada okupila je rekordan broj takmičara. Na znak žirija potpaljene su vatre ispod lonaca svih kalibara, majstori za spremanje kupusa su u lonce omazane mašću ređali red kupusa, red slanine, pa red suvih rebara, pa ovčetinu, razne začine i poneku kulinarsku tajnu. Dok se sadržaj u loncima krčkao, život u Mrčajevcima se odvijao ispred bine gde su se smenjivali kulturni sadržaji, ali, ipak, najveći izazov za posetioce bili su vašarište na kajem se moglo naći sve i svašta i, naravno, ogromne ugostiteljske šatre pod kojima se u redu čekalo na stolicu.
I dok su se kuvari znojili oko ogromnih zemljanih lonaca, narod je tumarao i ponešto pazarivao na vašaru koji je bio kao i svaki drugi, ali opšet na svoj način drugačiji. Uz neopisivu galamu koju su pravili i prodavci i kupci dan je prolazio u iščekivanju rezultata žirija koji je ocenjivao boju, miris, ukus i još ponešto u takmičraskim porcijama svadbarskog kupusa.
Posao žirija istinski nije bio lak, ali, su na kraju, stručnjaci za ovo tradicionao jelo ipak morali da se opredele ko će poneti sobom zlatni, ko srebrni, a ko bronzani lonac. Odlučili su da su najbolji kupus u kategoriji Ekipe i pojedinci, spremili kuvari ekipe Omladina Atenice, kojoj je pripao Zlatni lonac. U kateogriji Celo selo kuva, najukusniji kupus je pripremila je ekipa Autoprevoz Mrčajevci, a među ugostiteljima najbolji utisak na žiri je ostavio kupus koji su skuvali ugostitelji iz Smederevske Palanke.
Posebne nagrade
Ove godine dodeljene su i posebne nagrade i to: najmlađem proizvođaču kupusa Draganu Bogosavljeviću, za najveću površinu pod zasadom kupusa nagrađen je Zoran Panić. Za najbolje primenjene agrotehnicke mere na zasadu kupusa nagraden je Slobodan Baralić, dok je najvecu glavicu kupusa proizveo Milisav Jevđenijević.
Majstorsko pismo ove godine osvojio je restoran Baralić iz Mrčajevaca, a specijalno priznanje za višegodišnje učešće i čuvanje tradicije Specijalna bolnica Ribarska banja
Dodelom prizanja Kupusijada nije završena, jer su šatre u Mrčajevcima bile pune do zore uz svadbarski kupus, pečenje i vašarski dert.