Četvrtak 20.09.2018.
20:19
S. Đ.

Nezaboravne svirke na moru

M. Karović
Sanja Ilić

- Slučajno sam otišao u Ameriku sa nekim drugarima i posetio čika Vladu, velikog prijatelja, mog, tada već pokojnog oca, koji je ogradio Kenedijev aerodrom. Pitao sam ga da li mogu da dođem i da mi omogući da se zaposlim. On mi je odgovorio: "Sine, vidi, ja mogu da ti učinim da se odmah zaposliš i da sve imaš, apartman na Menhetnu, sve na dugme, ali da nemaš ijedan dolar. Ne daj bože da nešto zezneš, ti si propao." Rekao mi je da se vratim u Jugoslaviju, tako da je moj prvi pokušaj da odem u inostranstvo propao - kaže Ilić.

Seaća se najlepših svirki, koje su bile na moru.

- Znali smo biti po tri meseca. Biti muzičar koji svira u hotelu na igrankama bilo je mnogo značajnije nego biti ne znam koji sportista, političar... Bio sam prva godina arhitekture i rekao sam mojima da ću poneti knjige da učim na moru u slobodno vreme. Nekoliko puta me je mama Zorica zvala da me pita da li čitam, ja joj kažem - pa naravno. Kada sam došao u Beograd ponovo me pitala da li sam učio, na što sam ja potvrdno odgovorio. Otvorila je knjigu iz koje su ispale novčanice od po 50 maraka. Samo me je pogledala i rekla da je šteta što nisam čitao jer su te pare mogle biti moje.

2022 © - Vesti online