Gejevi preči od solunaca
Sramota za vlast
- Sramota za čitav naš narod i državu je što se tako važan istorijski datum, kao što je početak oslobođenja naše otadžbine u Prvom svetskom ratu i veliki podvig vojske predvođene kraljem Petrom I Karađorđevićem i regentom Aleksandrom, ne obeležava, a sve duže su kolone u šetnjama gej parade - navodi se u saopštenju Pokreta obnove kraljevine Srbije.
Predsednik Pokreta Žika Gojković smatra da se solunci, koji su "goli i bosi, izgladneli i izmučeni" pobedili silne nemačke i austrougarske armije, prevrću u grobu.
Za istoričare nema sumnje da je reč o najvećem savezničkom prodoru za vreme čitavog Prvog svetskog rata.
- Podsetiću na reči nemačkog cara Vilhelma Drugog koji u pismu bugarskom kralju Ferdinandu smatra sramotnim što je, kako je on rekao, 60.000 srpskih vojnika, a bilo ih je, naravno, više, odlučilo sudbinu rata - podseća istoričar Čedomir Antić.
Iako su snage bile ravnopravne, a iako je front probijen na jednom malom delu koji su držale srpske trupe, trebalo je svega nekoliko sedmica da srpska vojska uđe u drugi po značaju grad zemlje - Skoplje. Već 1. novembra srpske trupe ušle su u Beograd.
MN: Stigli do Rijeke
- Tokom narednih dana oslobođene su sve srpske zemlje. Srpska vojska je ušla u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Srem, Banat, Bačku i Baranju, Slavoniju, došla je i do dalmatinskih gradova koji su bili ugroženi od Italijana i konačno oslobodila Rijeku - istakao je Antić i dodao da smatra da ni pobeda ne bi bila tako velika i sjajna da nije bilo proboja Solunskog fronta.
Koliku su pažnju ovom događaju od pre jednog veka dali, recimo, Australijanci, izveštavali smo na stranicama australijskog izdanja "Vesti" i uverili se koliko savezničke zemlje, čak i kad nisu toliku žrtvu podneli kao što je Srbija u kojoj je stradalo 62 odsto muškog stanovništva od 18 do 55 godina, umeju da poštuju svoju slavnu istoriju.
Venac za Deperea
Na sajtu Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, u čijoj je nadležnosti obeležavanje boračkih i ratnih tradicija Srbije, ne može se naći nijedan vest o stogodišnjici početka proboja Solunskog fronta. Jedino ako je polaganje venaca 12. septembra na spomenik Franšu Depereu, komandantu savezničkih snaga na ovom frontu, "pokrilo" državne aktivnosti povodom jubileja.
Provokacija ili pravo
Na tradiciju svi raspolažemo prava i nema sumnje da u svim narodima, otkada je sveta i veka, postoje ljudi drugačije seksualnih sklonosti. Pitanje je i ukusa i dostojanstva da li upadljivo našmikan transvestit, gotovo na ivici groteske, u srpskoj narodnoj nošnji predstavlja dobar način skretanja pažnje sunarodnika na diskrimnatorski odnos prema pripadnicima seksualnih manjina. A takav je šetao ove nedelje. Pre će većina to doživeti kao provokaciju, baš kao i stavljanje slike svetaca u međunožje, što su učinili na prajdu u Grčkoj.
"Porodična šetnja"
Grad Šabac mogao bi postati prvi grad u Srbiji koji bi tradicionalno imao Dan ponosa porodice. Slična parada pokušana je i u Beogradu proteklih godina, ali kako su organizatorima spočitavali agresivnost i netoleranciju, oni su bili primorani da svoju šetnju ne održavaju istog dana kada i gej paradu. I u Beogradu je u petak bila održana Porodična šetnja s litijom koju su zajednički organizovalo više udruženja kao što su Ćirilica, Zavet srpsko-ruski, Srpska solidarnost hranom, Čast otadžbine i druga. Na toj šetnji bila je i narodna poslanica Dveri Marija Janjušević.
- Politika Dveri nije usmerena protiv nekoga, pa ni protiv LGBT populacije, već ZA nešto: za zaštitu porodica, za pomoć majkama, za podršku i povećanje nataliteta. S druge strane, upravo LGBT lobi nastupa agresivno i netolerantno protiv porodičnih i tradicionalnih ljudi - izjavila je Janjušević.