"Prihvatam uloge koje su igrali bardovi"

Predstava "Balkanski špijun" u režiji Tanje Mandić Rigonat nastaje po drami Duška Kovačevića, koji je istoimeni film zajedno s Božidarom Nikolićem režirao 1984. godine. 

Bard jugoslovenskog glumišta Danilo Bata Stojković ostvario je u filmu ulogu koja je obeležila njegovu bogatu karijeru. 

Posle 34 godine, Ljubomir Bandović oživeće Iliju Čvorovića na sceni "Raša Plaović", a premijerom predstave "Balkanski špijun" Narodno pozorište počinje jubilarnu 150. sezonu. 

Osim Bandovića, u predstavi još igraju Katarina Marković, Nela Mihailović, Dušanka Stojanović Glid, Milutin Milošević i Vanja Milačić. 

Bandović kaže da porodica Ilije Čvorovića u predstavi živi danas u Srbiji i da se od 1984. godine u svetu a i kod nas mnogo toga promenilo. 

- Vreme kada je sniman film poslednje je vreme kada su postojali politički ideološki nepodobni ljudi. Ovde 30 godina niko nije robijao zbog političkog delovanja. {pijunaža je u međuvremenu postala deo svetskog folklora. Društvene mreže i internet su umnogome olakšale špijunažu. Ko god ima društvene mreže u prilici je da špijunira, ali je istovremeno i špijuniran - kaže Bandović.

Poznati glumac kaže da predstava koju stvara sa kolegama, pre svega, govori o dobrim ljudima. 

- Nemamo ideološki okvir u predstavi. Nema Staljina. Nema negativaca. Jedini istinski negativac u predstavi, a i u našim životima, jesu okolnosti u kojima živimo. Te okolnosti teraju da špijuniramo jedni druge i da znamo jedni o drugima ono što nije vaspitano da znamo jedni o drugima. Istovremeno, moneta je danas jedina ideologija. Liberalni kapitalizam je mnogo veće zlo od Staljina. Feudalizam je poslednje fer vreme koje su ljudi živeli - smatra Bandović.

Prema njegovim rečima, Ilija Čvorović kojeg će oživeti u predstavi proizvod je društva baš kao što je to slučaj s glavnim junakom Kovačevićevog filma. 

- Ilija je neprikosnoveno odan svojoj državi - prvo plati sve račune, pa onda sastavlja kraj sa krajem. Učili su ga i vaspitavali da prvo ide država, pa porodica, pa sve ostalo. Živimo u licemernom vremenu koje nije dostojno čoveka, jer su nam na globalnom nivou prodali ljudska prava za ljudsko dostojanstvo - ističe Bandović. 

O kultnom statusu koji film "Balkanski špijun" ima u jugoslovenskoj kinematografiji, on kaže da ekipa predstave ne razmišlja mnogo. 

- Šta je trebalo, da ukinu fudbal kada je Pele prestao da igra? Naravno, ne odričemo se apriori nečega što bi nam na sceni koristilo, a već postoji u filmu. Nije ideja da izmislimo nešto samo da bi se razlikovalo od filma. Film se malo podsmeva Iliji. Malo je plitke pameti i predobre duše, pa se lako upeca na sve društvene okolnosti. E, mi u predstavi pravimo razliku u odnosu na film, jer je naša porodica građanska, obrazovana, produhovljena, ali i njeni članovi uz prave 'igle akupunkture' lako skliznu u paranoju, špijunažu, strah... I, naravno, dovoljna je razlika što su u filmu Bata, Bora, Zvonka i Sonja, a na pozorišnu scenu ćemo izaći Nela, Katarina, Duda, Milutin i ja. I ovo režira Tanja Mandić Rigonat, a film je režirao Duško Kovačević - rekao je Bandović. 

Profesionalni pritisak oko uloge koja je obeležila karijeru Danila Bate Stojskovića Bandović odbacuje. 

- U "Klaustofobičnoj komediji" sam oživeo Savu odžačara. U njoj je na perfektan način svojevremeno bio Bata Stojković. Prošao sam sve to s profesionalnim pritiskom oko Batinih uloga. Ta 'lična' mi je već pregorela. Kada neko pomene reč naslednik, onda pomislim na novu generaciju koja mora da teži pomeranju granica u profesionalnom okviru. S tom svešću, prihvatam se uloga koje su igrali bardovi. Njima ću odati najveće priznanje, ako tu lestvicu koju su oni visoko postavili podignem barem za pola milimetra - zaključio je Bandović.