Dojče vele: Promena granica? Može, ali..

"Ipak je postojala nada..."

Do pre nekoliko dana su susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovog kosovskog kolege Hašima Tačija u Briselu, a potom i predviđeni Vučićev govor na Kosovu, najavljivani kao važni događaji koji će predstavljati prekretnicu u odnosima dveju država. Očekivao se veliki korak napred u rešavanju kosovskog problema. Do toga međutim nije došlo, mada se i Evropska unija zalagala za susret. 

Igor Šoltes, opunomoćenik EU za Kosovo i izvestilac Evropskog parlamenta za tu zemlju, u razgovoru za DW nije krio svoje razočaranje i izvesnu bespomoćnost pred takvim razvojem događaja, tim pre što su uoči propalog susreta obe strane najavljivale kako postoji ozbiljna namera da se pronađe rešenje.

- Niko nije očekivao da će rešenje problema koji postoji već toliko godina biti pronađeno preko noći, ali ipak je postojala nada da će ovaj puta biti postignut značajan pomak. Ali, šanse za nastavak dogovora još postoje. Razgovori se moraju nastaviti, jer se radi o važnim pitanjima i za ljude koji tamo žive i za ceo region - kaže Šoltes. 

Sada neodržani susret dvaju predsednika najveću pažnju je izazvao jer je, kao njegova priprema, u javnost plasirana ideja o mogućoj dogovornoj promeni granica i razmeni teritorija kao rešenju kosovskog pitanja. Ni EU nije u prvom trenutku tačno znala šta bi s tom idejom započela.

- Niko ne želi otvoreno da podržava promenu granica na etničkim principima, jer to može onda da povuče različita druga pitanja. Zato smo mi naglasili da svi razgovori koji se u tom smeru vode moraju biti u skladu s načelima međunarodnog prava. To je okvir unutar kojeg se i pitanje promene granica može i mora rešavati - jasan je opunomoćenik EU za Kosovo. 

Strah od sadržaja Pandorine kutije 

Kritičari promene granica boje se pre svega domino-efekta u regionu. Ako se pristane na promenu granica na etničkim principima na Kosovu, to bi, smatraju, moglo da povuče i pitanje drugih granica u okolnim zemljama, recimo u Bosni i Hercegovini, Makedoniji ili Crnoj Gori. 

Pritom EU ne nameće neki svoj model, neko rešenje, već želi da se dve strane dogovore u skladu s načelima međunarodnog prava.

- Na kraju krajeva, ljudi u tim zemljama moraće da žive s tim rešenjima. U osnovi je najvažnije da Beograd i Priština znaju kakvu budućnost vide za sebe, ne samo sutra, već i za 10-15 godina. To je važno ne samo politički, već i u ekonomskom smislu. Jer ako se ne bude podizao životni standard ljudi u tim sredinama, oni će nastaviti da se u velikom broju iseljavaju - upozorava Šoltes. 

Zapadni Balkan do daljeg ostaje nestabilno područje, mesto gde i mala iskra može da izazove požar. Svaki pozitivan pomak tu je itekako dobrodošao. Zbog toga i Igor Šoltes naglašava:

- Problem Srbije i Kosova postoji već 20 godina. To ne može da se reši preko noći. Ali bilo bi jako važno da do kraja ovog mandata Evropske komisije mi znamo u kom pravcu dogovor ide. Iskustvo proteklih dana, kada se činilo da je rešenje nadohvat ruke, a onda su odjednom opet napravljena dva koraka unazad, veoma je frustrirajuće - zaključuje Igor Šoltes, poverenik EU za Kosovo.