Na estradi nema prijatelja
- Veoma sam srećna što na poziv Milorada Samardžije učestvujem na prvom Sunčanom etno-festivalu u Beču povodom nove, lepe tradicije događanja i očuvanja nematerijalne kulturne baštine sa balkanskih prostora. Čitav program je baziran na umetnosti između istorijskog i tradicionalnog u savremenom predstavljanju, između kulture naroda, narodnosti i folklorne raznolikosti. Sve će biti prezentovano u scensko muzičkoj obradi. Osim što se sve dešava u najlepšem delu austrijske prestonice, za tu priliku će me obući sestre Hunić iz Zagreba. Orkestar A: Muzika, koga čine muzičari sa muzičke akademije, gospodin Samardžija i ja učinićemo sve da svečano otvaranje festivala ostane prisutnima u lepom sećanju. Biće to skup ljudi sa Balkana koji vole umetnost. Naši ljudi u dijaspori vole tradicionalnu muziku i gde god sam pevala van granica naše zemlje uvek sam lepo i toplo dočekana - rekla je za "Vesti" Jasna Đokić.
Pevačica raskošnog talenta i vedrog duha, koja je ponikla iz vokalnog ansambla Đerdan ističe da na estradi nema prijateljstva.
- Apsolutno nema i to mogu da potvrdim na svom ličnom primeru. Dakle, prijateljstva nema. Ja u mojoj branši delim ljude na dobre i loše i jednostavno smatram da postoje dobri i loši ljudi i dobre i loše kolege. Svako gleda sebe, svako gleda svoj interes, što mi je ponekad bilo veoma čudno. Kako vreme prolazi vidim koliko je to zaista ispravno i da nema ko šta da se ljuti. Bolelo me je, ali sada ne. Nikada više neću imati blisku prijateljicu na estradi, do kraja života, zato što smatram da ne može nikad biti iskren odnos kad se pomeša posao i prijateljstvo. Navikla sam da se previše dajem, a nisam se u tadašnje vreme naučila da ne očekujem bar neki delić. Ja sam u stvari kriva zbog mojih očekivanja. Niti mene ko reklamira, niti ja koga reklamiram. I to je to.
Pevam iz duše!
Jasna kaže da joj je koncert na Kolarcu prošle godine otvorio sva vrata i da su od tog trenutka krenuli pozivi za razna gostovanja.
- Posle Beča opet sledi austrijska prestonica, gde ću održati koncert filmske muzike. Svih ovih godina sam možda opravdano, a možda neopravdano bila malo nezastupljena. Najveći uspeh je moj sin Marko koji ima 25 godina, imam roditelje i supruga koji me podržavaju. Treći moj najveći uspeh je taj Kolarac i koncert u Minhenu, koji je usledio posle Beograda. Verujem u sebe i uopšte ne sumnjam u sebe. Meni je životna želja da idem u Pariz i nikako da dobijem taj poziv. Mogu da odem turistički, ali želim da pevam u tom gradu - kaže Jasna, koja dodaje da joj je aplauz nekad mnogo draži od novca.
- Pevam iz duše. Pesma se ne iznosi glasom, već je bitna emocija. Neko je rođen sa emocijom, neko uči pa nauči, a neko uvek samo lepo peva ili uopšte ne peva.
Jogom protiv stresa
Đokićeva kaže da ne voli nikoga da kudi, niti da govori ko kako peva.
- Svaka ptica peva svojim glasom. Moje vreme tek dolazi. Moj posao je veoma stresan, meditiram, radim puno na sebi. Nešto bez čega zaista ne bih mogla su vežbe, joga i bez svojih ličnih, unutrašnjih stavova.