Neka sreća prati našu dobrotvorku

Privatna arhiva

Hranu kupuju na crtu: Predrag i Nenad Marić

Ovi ratni veterani žive sa teško bolesnom majkom, od svega 18.000 dinara mesečno, koliko iznosi socijalna pomoć i njena invalidnina, pa ih je poklon iz Holandije veoma obradovao.

-Želimo da poručimo gospođi Bošnjak da smo joj neizmerno zahvalni. Stiže zima, ogrev je skup, troškovi života veliki, pa nam njen dar mnogo znači. Neka vas prati sreća i zdravlje, i da vam se vaša dobrota višestruko vrati - poručio je Nenad Marić.

Kako ističe, pored finansijske pomoći koja je dragocena, njemu i njegovom bratu još više znači podrška koju dobijaju sa svih strana sveta i što znaju da nisu sami.

Pored bolesne majke, i sami imaju mnogo problema sa zdravljem. Nenadu su najpre počeli problemi sa nervima i kičmom, a ni operacija nije pomogla, pa bez štake ne može nigde. Uz to, težak je dijabetičar.

- Ustanovljeno je da i brat i ja bolujemo od hronične senzomotorne poluneurologopatije. To je, kako su nam rekli, izumiranje nerava nogama što prate jaki bolovi i otkazivanje mišića - ispričao je Nenad.

Braća su u Srbiju izbegla iz Livna u Bosni i Hercegovini tokom rata. Sa samo 17 godina obukli su uniformu i dočekao ih je rat u kojem su doživeli mnogo ružnih stvari. Sve je to, kako kažu, ostavilo velike traume i posledice na njihovo zdravlje. Muči ih i to što nemaju nikakvu penziju.

- Faktički imamo samo vojni, a ni dana radnog staža. Dok smo bili zdravi, niti nam je ko nudio, niti smo uopšte jurili stalan posao. Ovaj, na crno, uvek se bolje plaćao. Kako smo mogli da znamo šta će nam se dogoditi - kaže Nenad.
Sada često hranu kupuju, kako kažu, na crtu.

- Nemamo drugog načina. Srećom, imamo ovu kuću. Nju smo uspeli da kupimo dok smo bili u punoj snazi, pa smo mnogo i radili. Nismo se libili nijednog posla. Radili smo kao konobari, pogrebnici, građevinari, ništa nam nije bilo teško. Sada više nismo sposobni za rad, i to nam je velika muka - iskreno će Nenad.