I stranci vole jela s testisima
Najteže im je, kažu, bilo što su kod sada pokojne Milutinove majke Ljubinke i oca Živorada ostavili trogodišnjeg sina Bojana i šestomesečnu kćerku Blagicu. Samo njihova duša zna kako su gotovo četiri decenije proveli odvojeni od njih i viđali ih samo kad dođu na odmor.
Sada su srećni, jer mogu da im pomognu.
- Nismo imali novac da plaćamo veliki stan. Deset godina smo bili u jednoj sobici bez kupatila. Milutin se tri godine bavio građevinarstvom, a onda se zaposlio u firmi "Helbert Milner", u kojoj je pakovao robu u kutije. Ja sam deset godina radila u vešeraju, a onda sam prešla u Milutinovu firmu u kojoj sam pripremala robu i propratne papire. Kad smo počeli bolje da zarađujemo, deca su pošla u školu i nisu hteli da je napuštaju. S jedne strane mi je žao što ih nismo odveli u inostranstvo, a s druge možda je bolje što su ostali ovde - kaže Radojka.
Radojkin suprug Milutin kaže da je dobro što su otišli u Austriju, jer da su ostali u Srbiji ništa ne bi stekli. On je bio zidar i mogao bi da zaradi tek da prežive. Sada su presrećni, jer su svu ušteđevinu uložili u Etno kuću "Milanović", koja im donosi dobar prihod.
- Srećom, još uvek sam vitalan i zdrav i mogu da radim. Ovo je i način da pomognemo sinu Bojanu i snahi Jasmini, koji sa unucima Stefanom, Srećkom i Sofijom vode turističko domaćinstvo sa četiri zvezdice. Dolaze nam gosti iz celog sveta, mesecima unapred nema slobodnih ležajeva - kaže Milutin.
Ova vredna porodica, u kojoj svako ima svoj deo posla, seoskim turizmom počela je da se bavi pre sedam godina. Imali su samo tri sobe za turiste. Potom su renovirali staru kuću, a prošle godine Radojka i Milutin napravili su odvojenu kuću za njih dvoje.
Sada imaju 21 ležaj za turiste, kojima pripremaju i hranu i to od organskog voća i povrća koje sami proizvode. U ponudi imaju vožnju džipovima do planine Beljanice, okolnih manastira i ostalih mesta koje gosti žele da obiđu. Organizuju i letenje paraglajderom, jahanje konja, a onima željnim pešačenja na raspolaganju su obeležene staze kroz prelep krajolik.
Božanstvena priroda i ljubaznost Milanovića učinila je da se u njihovoj etno kući treću godinu za redom organizuje "Mud(r)ijada", odnosno takmičenje u spremanju gulaša od belih bubrega.
- Specijalno sam došao zbog ove manifestacije. U Korzici već 32 godine radim izolaciju na bazenima. Tamo se bolje živi, ali ovde se ljudi mnogo više druže. Kad bih mogao, sutra bih se vratio u Srbiju! Moja supruga Rozika i kćerka Nataša žive i rade u Parizu. Viđam ih jednom mesečno. Supruga i ja ćemo tamo biti do penzionisanja, a kćerka će verovatno ostati u Francuskoj, jer je tamo rođena i ima salon lepote - izjavio je za "Vesti" Radovan Stevanović, rodom iz Lipovice.
Mud(r)ijada je privukla i 13 Francuza, koji su odseli u Etno kući "Milanović".
- Za ovu manifestaciju čuli smo još pre dve godine, ali smo tek ove godine uspeli da dođemo. Niko od nas nije profesionalni kuvar, ali smo pripremili tri jela. Predjelo su testisi sa puževima, glavno jelo čine testisi sa povrćem, a dezert sladak pečeni hleb sa testisima. Ime ekipe napravili smo tako što smo ime najpoznatijeg profesionalnog kuvara Boku preokrenuli u Bokui i dobili naziv koji u sebi sadrži testise - izjavio je za naš list Bendžamin Fudžeja, po zanimaju profesionalni spiker.
Duša crna, bubrezi beli
Takmičare i veliki broj gostiju pošalicama je zabavljao Voja Arsenijević, član ekipe iz Vlasotinca, koji je rekao da mu je duša crna, ali da su mu bubrezi beli.
- Organizatoru manifestacije sam rekao i da su naša jaja najblaga. Kod nas ti je - dođi, vidi, pipni, pa si idi. Za nas još kažu da se frljamo s padeži i da znamo samo dva: gu i ga. Ma znamo mi i treći - gi - ovako je Arsenijević uveseljavao publiku.