Da nema dobrotvora, ne bi bilo ni mene

Pre desetak godina ova penzionerka obolela je od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe. Zato joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomak joj je izvedena stoma. Pored toga ima brojne druge zdravstvene probleme sa kičmom, ali i sa visokim šećerom. Vest o donaciji zatekla je Radu u bolnici.

- Već nekoliko dana sam u bolnici. Stanje mi je pogoršano. Šećer mi je veoma visok, a uz sve druge bolesti koje imam, to je veliki problem. Ne znam koliko ću dugo ovde biti. Trpim jake bolove. Nikako da mi bude bolje. Lepe vesti o pomoći koja mi je stigla od divnih ljudi velikog srca mi olakšavaju muke sa kojima živim - rekla je Rada.

Svojim dobrotvorima je poželela svako dobro i da ih prate zdravlje i sreća.

- Hvala mnogo. Znači mi svaki dinar u ovoj teškoj situaciji u kojoj živim. Zdravlje mi je veoma narušeno, finansijska situacija je katastrofalna... Da nema "Vesti" ne bi ni mene bilo, ne bih mogla mesec da preživim - rekla je Rada.

Računi se gomilaju, a ona nema načina da sve plati.

- Ne znam kako da opstanem svakog meseca? Preguram samo zahvaljujući donacijama vaših čitalaca. Lekove uglavnom ne kupujem, iako su mi neophodni. Nemam novca, šta ću... Iako se dobijaju na recept, participacije su za mene preveliki trošak. Kada mi pretekne nešto novca, što je veoma retko, onda kupim lekove i nešto hrane. Većinu para koje dobijem dajem na račune. Pa tako živim kako umem i znam, u bolovima... A dokle ću, to zna samo onaj gore - kaže nesrećna žena.

Svaki novi dan koji dočeka, kaže, doživljava kao nagradu, jer pored toliko problema koji su je pritisli sa svih strana, pita se kako je i dalje živa.

- Još sanjam dan kada ću živeti mirno i bez bolova. Samo želim da malo spokojnije proživim ovo malo što mi je preostalo. Da se rešim dugova za komunalije, da ne strahujem da li ću imati šta da jedem i da mogu da priuštim sebi lekove. Ovo sada nije život - kroz suze konstatuje Rada.