Manastirske sestre dobri domaćini
Za pevnicom je na srpskom jeziku pevao mešoviti hor manastirskih sestara i Srpkinja. Pored pevnice sa zlatnim žezlom i nešto drugačijom, crvenom, haljinom stajala je sestra Emilijana, monahinja gruzijskog manastira Sveta Nina iz američke države Merilend.
Uz sestru Emiliju, sveštenik je u molitvi kao izuzetnog gosta spominjao i oca Vasilija, među pravoslavcima u Nemačkoj poznatog monaha iz pravoslavnog skitskog manastira Svetog Spiridona u Gajlnau kod Limburga. Mnogi vernici su se pričestili, a među njima i veći broj dece.
Slavski kolač osveštao je otac Aleksandar, a posle osvećenja prelomio ga je sa igumanijom Diodorom.
Stanje mirno
Posle nesporazuma oko dovođenja monahinja u manastir situacija se uglavnom smirila. Niko više o tome ne želi da razgovara, pogotovo ne za novine, osim opreznijih pojedinaca koji od dolazećeg episkopa Grigorija ipak očekuju neko novo rešenje.
- Ne bih to komentarisao. Uvek sam u manastir dolazio rado, a i danas sam došao da se vidim s ljudima i da se pomolim u svojoj duhovnoj kući - rekao nam je Ljubomir Vasiljević, muzičar iz Hanovera.
- Ovaj manastir, u kome smo gotovo 40 godina, zajedno s našim velikim duhovnicima blagodarili Bogu za sve uspehe i neuspehe, kamen je temeljac naše eparhije. Ovde smo blagodarili Bogu i uvek u okrilju Bogorodice, a to i danas činimo s našim sestrama koje su domaćini slave. Neka vas Bog sve blagoslovi, a sestra Diodora vas poziva na ručak.
Zbog uvaženog gosta, oca Vasilija koji je morao da otputuje, folklorna grupa Srbija iz Hanovera u manastirskoj porti nastupila je pre ručka. Gosti su uz kafu uživali u narodnim igrama, a sestra Emilija, uvažena gošća iz Amerike, poželela je da se "sa lepotom Srbije" i slika.
Na ulazu u salu sa slavskom trpezom vernici su ponuđeni žitom, a šank pored ulaza bio je "okićen" punim čašicama rakije i likera. Posle uobičajene molitve slavski ručak je blagoslovio otac Vasilije.
Otac Vasilije
Otac Vasilije, počasni slavski gost, u stvari je ski-arhimandrit Vasilije, starešina skitskog manastira Svetog Spiridona u Gajlnauu kod Limburga (Rajnland-Pfalc). Rođen je u Švajcarskoj, a 11 godina je živeo na Atosu. Po dolasku u Nemačku 1989. osnovao je pravoslavni skitski (monaški) manastir u Gajlnauu. Manastir je samostalan, ali je pod jurisdikcijom SPC. Monasi, koji su pravoslavci različitih nacija, izgradili su novi manastir, ali ga, prema rečima sveštenika Perkovića, neće otvoriti dok ga potpuno ne završe.
Sala je bila puna gostiju, a vredne sestre, pažljivo i usplahireno trudile su se da svi gosti budu zadovoljni. Sto je bio pun raznih srpskih specijaliteta, pa čak i internacionalnih, koji među Srbima i nisu baš mnogo poznati.
- Nije bitno kako se specijaliteti zovu i odakle su. Važno je da su ukusni, a da su ukusni mogu sa sigurnošću da tvrdim jer sam ih probao - potvrdio je za "Vesti" Vasko Bešović, poznati gastronom iz Gerdena.
Bešovića niko od sagovornika nije osporio, a zadovoljan je bio i dvogodišnji Leon Savić koji je za svoju prvu pričest stavio novu crvenu leptir-mašnu.