Mališani iz dijaspore u kampu "Deki 5"(16): Napadač prešao u odbranu
Nikola širom otvori oči, pa će:
- Za Mustera sam čuo, ali ne i za bitku kod Lajbnica! Ni u školi nismo učili. Mora da ste nešto pogrešili.
Mlad je, rezonujem, treba mu verovati.
Nikola, šta ti radiš u Lajbnicu, gde definitivno nije bila nikakva bitka, ako izuzmemo one na fudbalskom terenu.
- Idem u školu i treniram u klubu Akademija fudbal koledž Lajbnic! Puno je dece iz bivših republika Jugoslavije. Zajedno smo, družimo se, treniramo, pomažemo jedan drugom i svi se znamo pošto je Lajbnic mali grad.
Na treninge ga voze ili ide biciklom, a njegovo najveće bogatstvo su sestre Jana i Mlijana.
- Počeo sam kao napadač, a sada sam štoper. Na moje insistiranje! Tu se bolje snalazim. Treneri su Slovenac Boris Ljubič i jedan Austrijanac.
Šta ako ne uspeš u svetu fudbala?
- Onda škola. Dobar sam đak, za sada i ne brinem. U razredu je i jedan Srbin Nikola Kuzmanović. Njegovi su iz Niša.
Nikolina mama Anita je iz Varaždina, tata Vlada iz Republike Srpske iz Banjaluke.
- Tata radi u fabrici, a mama na prodaji automobila u Lajbnicu. Upoznali su se u Nemačkoj.
Kamp "Deki 5" nije novo iskustvo, ali je neobično.
- Imao sam dva kampa tokom leta, ali u Lajbnicu. Nikada nisam bio ovako daleko od kuće. Tata je u novinama video reklamu za "Deki 5" i pitao me da li želim da idem. Odmah sam pristao.
Roditelji su ga dovezli na Zlatibor.
- Nije bilo straha što ostajem sam. Dovezli su me do hotela Palisad i sačekali da se smestim.
Je l' bilo suza na rastanku?
- Poljubili smo se i pozdravili, bez suza. Svaki dan se čujemo, tako da nema nikakvih problema.
Kakvi su utisci?
- U sobi sam sa Lukom Živkovićem iz Nemačke. Lepo je, sviđa mi se kada šetamo i pričamo, hrana je dobra, soba odlična... Možda dođem i iduće godine u kamp "Deki 5".
Pravac Kikinda
Gde si još bio u Srbiji?
- Nisam bio baš u puno mesta. Često posećujemo Beograd, šetamo, razgledamo. Kada su me ovde dovezli, roditelji su otišli za Kikindu i trenutno su tamo kod bake po mami. Pridružiću im se jer tamo imam puno drugara s kojima igram fudbal. Volim i košarku.
Sa srpskog na nemački
Kako se slažeš sa cimerom?
- Kada se završe obaveze u sobi pričamo na srpskom, ali ako je nešto teško onda se prebacimo na nemački. Tada ne osećamo umor ( smeje se). Srpski sam učio u kući i oduvek ga koristim. Tu su i naši televizijski programi.