Trka u naoružanju širom sveta (4): Jahač kontroliše nebo
Pentagon na raspolaganju ima 1,3 miliona aktivnih vojnika, plus nešto više od 800.000 pripadnika Nacionalne garde i rezerve. Budžet Pentagona u 2010. godini bio je 530 milijardi dolara, u vreme još obimnih vojnih operacija u Iraku i Avganistanu, a za 2019. godinu predviđeni su vojni troškovi od 716 milijardi.
Za stvaranje vojske koja će moći da se odupre novim izazovima u 21. veku i usponu Kine, ali i drugih potencijalnih suparnika odgovoran je šef Pentagona, penzionisani general marinaca s četiri zvezdice Džejms Matis. Kako mnogi kažu, legenda u američkoj vojski, odnosno kako bi Donald Tramp rekao, "general generala".
Stelt brodovi
Radi se i na novim nevidljivim brodovima. Oni će zameniti brodove Zumvalt i klasu razarača Arlin-Burk u 2030. godini. Ovi brodovi biće naoružani laserima i napravljeni modularno, tako da se razvojem tehnologije određeni delovi broda mogu zameniti.
Među projektima budućnosti američke vojske, kompanija Nortrop Gruman pravi, kako ga nazivaju, prvi bombarder 21. veka, naslednika čuvenog B-2 bombardera. U pitanju je B-21 jahač. Ovaj bombarder bi trebalo da uđe u upotrebu američkog vazduhoplovstva 2025. godine.
Uloga ove letelice biće da isporučuje konvencionalno i termonuklearno oružje, skuplja obaveštajne podatke i presreće neprijateljske avione. Veruje se da će moći da leti i bez pilota, te da doleti i pogodi bilo koju metu širom sveta, bez dopunjavanja gorivom u letu. Američko vazduhoplovstvo naručiće 200 ovih bombardera.
Trka u naoružanju širom sveta:
Glavni planovi za moderno oružje jesu avioni koji lete brzinom šest puta većom od zvuka, laseri koji spaljuju dronove, kao i mašine koje oponašaju ljudski mozak. Najskuplji projekat u istoriji američke vojske je avion Lokid Martin F-35 munja. Već je napravljeno više od 300 aviona, a ušli su u upotrebu pretprošle godine.
Ovaj stelt avion za vazdušnu nadmoć i napade ciljeva na zemlji je prema rečima stručnjaka najveće remek-delo u avijaciji i smatra se da će biti poslednji avion u američkom vazduhoplovstvu koji će imati pilota. Isporuka ovih aviona je planirana do 2037. godine, a biće u službi do 2070. godine.
"Ford" strah i trepet
Ono na šta se američka armija u budućnosti najviše oslanja za projekciju moći, jeste nova klasa nosača aviona "Džerald Ford". Po ceni od 37 milijardi za program izgradnje, te 13 milijardi za svaki sledeći brod, ovi ploveći aerodromi će decenijama biti strah i trepet za protivnike. Sa potpuno novim pristupom, klasa za sebe će vladati svetskim morima većim delom 21. veka, predviđaju američki stručnjaci.
Vrhunski automatizovan, omogućava posadu za nekoliko stotina mornara manju nego prethodni nosači. Sa najmodernijim radarom, potpuno novim sistemom katapultiranja letelica na principu elektromagneta, predviđeno je i da ubrzo budu naoružani laserima za odbranu od letelica. Na ovim nosačima biće moguće opslužiti do 90 letelica, a mogućnost boravka na moru je gotovo neograničena, odnosno zavisi samo od rotacije posade i dostavljanja zaliha.