Mališani iz dijaspore u kampu "Deki 5" (15): Srpska kolonija u Edmontonu
- Presudnu reč imao je tata, mada me, ruku na srce, sport na ledu nije ni interesovao. Prva opcija bio je fudbal, trenirao sam i košarku i igrao za školski tim, a onda se potpuno posvetio "bubamari".
Jedinac je, rođen 2003. godine, trenira i igra za Saut Vest Junajted. Klub nema profi pogon. Sve je bazirano na radu sa mlađim katergorijama. Fudbal u Kanadi još nije dostigao nivo koji ima u SAD, a da ne govorimo o drugim delovima sveta.
- Grad uopšte nije fudbalski, kao ni čitava provincija Alberta. Postoji samo FK Edmonton koji je igrao u Severnoameričkoj ligi. Sada je član novosnovane kanadske Premijer lige. Profi je postava, ali postoje samo osam godina - priča Matija.
Privatna kompanija
Odličan je učenik i svestan da fudbal može da bude i šarena laža.
- Ako ne uspem u sportu, želim da osnujem privatnu kompaniju u IT sektoru!
Da li sa tobom trenira još neki dečak srpskog porekla?
- Najboljeg druga Nemanju Mihailovića, doveo sam u klub i svidelo mu se. Zajedno treniramo, a ima još puno Srba, ali u ostalim uzrastima. U mojoj grupi je 18 dečaka.
Igra na poziciji levog veznog, ne krije da navija za Partizan, a kada smo došli do idola, oči su mu zasijale.
- Nejmar! Znam, znam Sada se bez razloga valja, ali je ranije bio puno bolji.
Matija nije ni znao, a samim tim ni razmišljao o kampu "Deki 5" koji je prvi put organizovan.
- Saznao od tetke i strica. Oni su uplatili i pozvali me. Posle toga je sve bilo gotovo. Nisam ni mislio da ću doći, a tu sam i sjajno se osećam. Baš mi je drago što sam polaznik kampa. Ne bih ni znao šta propuštam da se nisam pojavio.
Mondijal bez emocija
Matija voli video i FIFA igrice. Gledao je Mondijal i navijao, ali...
- Prvo sam navijao za Srbiju, ali je ispala. Posle za Brazil - eliminišu i njega. Onda sam do kraja samo pratio utakmice bez emocija. Gledam inače puno utakmica na televiziji. MLS nikad, samo Premijer ligu. Nekako se snalazim zbog razlike u vremenu.
Tetka ga je sačekala posle 12-časovnog leta i odvela u Crnu Goru gde je uživao provodeći vreme sa braćom od strica. Mama je posle Matije došla u Crnu Goru. Tetka je ponovo upalila "mašinu" i dovezla ga na Zlatibor, a podrazumeva se da će doći po njega.
- Putovao sam sa kumovima i bio u Budvi na moru. Mama je sada u Mojkovcu kod bake, pa se zajedno vraćamo za Kanadu.
Tata Vladan je iz Nikšića. Suprugu je upoznao u Sarajevu.
- Mamin deda bio je u Kanadi i onda su se preselili i delovi familije. Samo je ostala mama Ljiljana, ali da nije bilo tako, ne bi ni upoznala tatu - s osmehom kaže Matija i namešta naočare.
Zbog vrućine spadaju, kao i potpisniku ovih redova.
Srpski jezik je kao mlađi učio u školi, a onda zbog obaveza i treninga nije stizao. Sve se svelo na porodičnu komunikaciju Ne krije da mu prija boravak na Zlatiboru.
- Baš sve mi se sviđa. Treninzi su naporniji nego u Kanadi, više se radi i ozbiljnije.
Šta je najveći problem?
- Nedostaje mi kondicija. Imam astmu, pa mi je nekad bude teško naročito ako sam imao pauzu. Treneri to znaju i doziraju opterećenje.
