Mekejn tražio da Tramp ne prisustvuje njegovoj sahrani

U Vašingtonu je čak i smrt politička stvar, što je senator iz Arizone dobro razumeo, budući da je poslao nepogrešivu poruku Beloj kući, nakon što je i za života govorio da su Trampovo ponašanje i populistički stil suprotni osnovnim vrednostima SAD i svetskoj ulozi koju ta zemlja treba da ima, piše Si-En-En. 

Priznanje Mekejnu za njegovu hrabrost, čast, poštenje, karakter i spremnost da preispita svoje greške dolazi u vreme kada se Tramp suočava sa javnom debatom o svojoj ličnosti i ponašanju.

Prošlonedeljno priznanje krivice njegovog bivšeg advokata Majkla Koena i presuda bivšem šefu kampanje produbili su političku i pravnu oluju koja besni oko Bele kuće, ali nisu naterali mnoge republikance da počnu da kritikuju Trampa.

U tom kontekstu, ceremonije odavanja pošte preminulom Mekejnu postaju više od žaljenja za velikim političarem, postaju debata o političkom moralu i principima koji se očekuju od javnih ličnosti u već polarizovanoj političkoj eri koju je Tramp dodatno produbio, napominje američka televizijska mreža.

Kako ocenjuje Si-En-En, To što je Mekejn izabrao Baraka Obamu i Džordža Buša, dva čoveka zbog kojih nikada nije ušao u Ovalnu sobu, da održe govor na njegovoj sahrani, a Trampu praktično zabranio dolazak, šalje jasnu poruku.

S druge strane, u normalnim okolnostima, od predsednika bi se očekivalo da u službenom saopštenju oda počast nakon smrti tako važne političke figure.

Tramp je samo napisao tvit, i dok su članovi njegove najbliže porodice veličali Mekejnov karakter i zasluge, on to nije učinio. 

Vašington post piše da je Tramp odlučio da Bela kuća ne izda saopštenje u kojem se hvali Mekejnova karijera u Senatu i u vojnoj službi, kao i činjenica da je bio ratni zarobljenik u Vijetnamu i u kojem je senator označen kao heroj.

Zasigurno će to što nije pozvan na veliki nacionalni događaj koji će okupiti politički establišment i svetsku elitu, zasmetati čoveku poput Trampa, koji voli da pravi teatar od svog mandata.

Međutim, navodi Si-En-En, Tramp možda dobije i izvesne političke poene, budući da postoji baza njegovih posvećenih glasača koji su na Mekejna gledali kao na političku relikviju, pogotovo nakon čestih napada na Trampa.

Antagonizam između Trampa i Mekejna na neki način pokazuje i mikrokosmos promene koju je bivši njujorški biznismen identifikovao, a potom i iskoristio u Republikanskoj stranci.

Kada je kandidat Tramp 2015. godine rekao da ne smatra da je Mekejn heroj zato što je u Vijetnamu bio zarobljen, mnogi politički analitičari predviđali su da je na taj način stopirao svoj put ka Beloj kući.

Ali činjenica da je Tramp odbio da se izvini i čak prosperirao bila je znak da razume promene u Republikanskoj partiji bolje nego bilo ko drugi.

Mekejn je do kraja svog života smatrao da Tramp predstavlja "istorijsku anomaliju".