Viteški megdan pored Manasije
Ovogodišnji, četvrti međunarodni viteški festival pod nazivom "Despot Stefan Lazarević- JUST OUT" okupio je 600 učesnika iz 19 zemalja i na hiljade posetilaca željnih da vide kako se živelo u srednjem veku.
- Naših 11 članova Viteškog društva "Sveti Stefan" iz Herceg Novog simbolično su predstavljali gardu kralja Tvrtka Kotromanića koji je 1382. godine osnovao Herceg Novi. Pored ostalih, formaciju je činio lik Hercega Stefana, jednog od utemeljivača našeg grada. Kako bi nastup bio što lepši, sa njim su bile odrasla i mala princeza. Ovde smo već treći put, jer mislimo da je ovo jedan od najboljih festivala u regiji, koji je iz godine u godinu sve bolji - rekao je za "Vesti" Savo Morović, starešina društva "Sveti Stefan", i dodao da na ovakvim festivalima stiču iskustvo, jer nameravaju da u Herceg Novom naprave sličan festival.
Šest vekova manastira
Međunarodni viteški festival održan je u okviru 26. Dana srpskog duhovnog preobraženja, koji će do utorka, 28. avgusta, trajati u Despotovcu. Manifestaciju je na Trgu despota Stafana Lazarevića u centru Despotovca, 19. avgusta svečano otvorila pomoćnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović, dok je Nikola Nikolić, predsednik opštine Despotovac, rekao da su ovogodišnji Dani srpskog duhovnog preobraženja u znaku 600 godina srednjovekovnog manastira Manasija.
Veliku pažnju posetilaca privukle su starodrevne igre sa drvenim predmetima, u kojima su uživali mališani, ali su se pošteno namučili i odrasli.
- Predmete za igranje pravili smo po uzoru na srednjovekovne. Neke smo doradili ili modernizovali, posebno igre sa brojevima, jer u tadašnje vreme brojevi nisu bili kao današnji. Mi smo jedna od samo dve-tri asocijacije u Francuskoj koje se bave srednjovekovnim igrama. Iznosimo ih na raznim festivalima koji se u našoj zemlji organizuju od maja do septembra - rekao je Erde Vakavo iz Francuske.
Selija Paja, članica francuskog Udruženja AFSM, nije se pokajala što je došla na festival. Jedino joj je bilo naporno što su autobusom putovali duže od 30 sati.
- Impresionirana sam organizacijom. Kod nas postoje slični festivali, ali nemaju vaj-faj, ni toalete u blizini, kao ni autobuse koji iz grada posetioce besplatno prevoze do viteškog sela i nazad. Ljudi su divni, nacije se međusobno pomažu. Domaćini su samoinicijativno došli da nam pomognu i da nam prevode kad zatreba. Prilično smo fascinirani i što je predsednik Srbije dolazio na prethodna dva festivala, jer predsednik Francuske ne bi prisustvovao takvim dešavanjima - ocenila je Paja.
Došli i vikinzi
Domaćin JUST OUT festivala ove godine bili su Beli orlovi, vitezovi iz Srbije, koji su ugostili saborce i vitezove iz 19 zemalja. Bili su tu vitezovi iz Francuske, Rusije, Ukrajine, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Republike Srpske, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Češke, Slovačke, Turske, Austrije, Danske, Švedske, Belgije, Jermenije i Irana.
Novost je da su se ove godine prvi put pridružili gosti iz Turske, kao i skandinavski vikinzi iz Švedske i Danske, a velika atrakcija bili su i učesnici Ljubičevskih konjičkih igara.
Dimitrije Dimović, rodom iz Karlovca u Hrvatskoj, već osam godina bavi se oživljavanjem istorije srednjeg veka, pa je došao da pokaže svoju streličarsku opremu.
- Ništa ne kupujem, sve je moj dizajn. Izrađujem četiri različita modela lukova, a pravim ih od bambusa, hrasta, agacije, a i laminiram ih, odnosno pravim ih od laminata, tankih komada drveta koji se lepe. Srednjovekovni lukovi pravili su se od čistog drveta, najčešće tikovine ili jasena - ponosan je Dimović na svoje rekivizite.
Jelovnik iz srednjeg veka
Slavoljub Ljubisavljević, predsednik Udruženja "Čuvari Mojsinjske Svete gore" iz Ćićevca, na svom štandu okupio je i članove Udruženja "Vilin dom" iz Stalaća, Udruženja "Bela crkva" iz Beljajke i Udruženja žena "Jezero" iz Aleksinca. Zajedničkim nastupom prikazali su vojnički pohod i učestvovanje srpske vlastele u ratu.
- Napravili smo srednjovekovni vojni kamp i prikazali kako je vlastela sa sobom vodila svoje meropahe i Vlahe, odnosno seljake. To se danas zove komora. Jedino što se sada hrana nosi u konzervama, a ranije je išla na četiri noge. Pored pečenog jagnjeta na ražnju, napravili smo improvizovanu pekaru za pečenje hleba, a žene su pripremale hranu od namirnica koje su se koristile u srednjem veku, poput boba, sočiva, sarme u vinovom listu, zelja, raznih vrsta žitarica, ćerviša, odnosno jela koje se pravi od zečetine i brašna. Spremile su i crni hleb za meropahe, a beli za vlastelu - šalio se Ljubisavljević.
