Ko skriva istinu o ubistvu novinara na Kosovu? (VIDEO)
Novinarka "Vesti" i članica Udruženja novinara Srbije Jelena Petković za Sputnjik je istakla da je posebno poražavajuće i neobjašnjivo to što porodice nikada niko nije pozvao da daju izjave. Kada je reč o kontaktima sa međunarodnim predstavnicima, ona kaže da je značajan segment istraživanja pokušaj da se dođe do dokumenata iz arhive.
- Dakle, ukoliko nam kažete da nemate podataka ili da su istrage zatvorene, hajde da vidimo šta je s onim dokumentima koje imate. Međutim, značajan broj dokumenata za koji smo znali da postoje u arhivama Unmika nismo dobili, a čak smo odneli i delovodne brojeve. Njihov odgovor je bio da je smanjivanje zaposlenih u toj misiji dovelo do toga da oni ne znaju ni gde da nađu dokumenta iz istraga - kaže Jelena Petković i ističe momenat prebacivanje krivice na one koji su bili ranije.
Novinar i pisac Živojin Rakočević kaže da su istrage o ubistvima i nestanku novinara uklopljene u jednu idealizovanu sliku međunarodne zajednice o Kosovu.
- Svetu se mora pružiti slika Kosova u kojem nema problema. Ima nekih međuetničkih trvenja, ali ne daj bože da ima ubistava, otmica i nestanka novinara - kaže Rakočević i napominje da je vrlo teško naći manji prostor u kojem je stradalo ili nestalo više novinara, barem u Evropi.
Jelena Petković navodi primer slučaja nestalih kolega Perenića i Slavuja i kaže da je Euleks prošle godine obavestio porodicu da je istraga zatvorena 2013. godine.
- Kada smo pokušali da prikupimo dokaze o ubistvu novinara Envera Maljokua, koji je bio blizak Ibrahimu Rugovi, saznali smo da je obaveštajna služba Kfora odbila da preda dokumenta o njegovom ubistvu Centralnoj obaveštajnoj jedinici i istražnoj jedinici Unmika, koje su po dolasku na Kosovo preuzele te krivične istrage. Kfor je objasnio da su svi važni podaci o tom ubistvu već predati vojnom arhivu NATO - rekla je Jelena Petković.
Prema njenim rečima, Unmik se onda obratio NATO-u, ali nikada nisu dobili odgovor. Podatke je od NATO-a tražilo i Udruženje novinara Srbije, ali im je rečeno da oni nemaju ništa.
- Kada je reč o ubistvu kolege Krista Gegaja, koji je radio za srpsku redakciju Televizije Priština, istražujući njegovo ubistvo dobili smo informaciju da su vojnici Kfora našli njegovo telo. Međutim, kada smo im se obratili i zatražili da nam daju podatke, rekli su da oni nemaju nikakve podatke, odnosno ako su ih imali da su ih nekome dali - kaže Petković.
Ubistvo Gegaja dogodilo se posle dolaska međunarodnih snaga 1999. godine, kao i ubistvo kolege Momira Stokuće. Njegova sestra je, nakon što je telo pronađeno i sahranjeno, razgovarala sa predstavnicima Unmika, ali o tome ne postoji ni jedan jedini papir.
Na spisku nestalih i ubijenih novinara je i profesor ruskog jezika Šaban Hoti, koji je ubijen pošto je zarobljen kao deo ekipe ruske državne televizije. Zbog ubistva Šabana Hotija i još osmorice civila, pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju na 13 godina zatvora osuđen je Hajrednin Baljaj, ratnog nadimka "Šalja".
- Oni su svi kidnapovani, ali on je zadržan i nakon nekoliko dana ubijen. Zaštićeni svedok je govoreći o surovom prebijanju profesora Hotija na jedno pitanje tužioca rekao da je Šalja pokazao na Hotija uz pretnju šta će se dogoditi onom koji ide da prevodi za Ruse - kaže Petković.
UNS traži da se rasvetle ubistva 15 kolega: Đura Slavuja, Ranka Perenića, Aleksandra Simovića, Momira Stokuće, Ljubomira Kneževića, Marijana Melonašija i Mila Buljevića, kao i sudbine nestalih i ubijenih albanskih novinara na Kosovu: Afrima Malićija, Envera Maljokuja, Šefki Popove, Džemailja Mustafe, Bekima Kastratija, Bardilja Ajetija, Krista Gegaja i Šabana Hotija.