Gimnastičarka iz Uzbekistana ima u planu da nadmaši i Šekarićku
Na podijumu za dodelu medalja Čusovitina je stajala pored 16-godišnje pobednice iz Južne Koreje od koje je imala 100 poena manje (14.387:14.287). Njen otac je osvojio srebrnu medalju na Igrama u Atlanti 1996, koje su uzbečkoj olimpijki bile tek druge u nizu. Treće mesto sa 13.875 bodova pripalo je takmičarki iz Severne Koreje, rođenoj 2001. Njih tri su prekinule potpunu dominaciju kineskih gimnastičarki u prva tri dana.
Iako se pretpostavljalo da su Igre Azije Čusovitinoj poslednje nadmetanje, tek posle ovakvog uspeha niko je neće omesti u njenoj želji da se takmiči i na Letnjim olimpijskim igrama kroz dve godine.
- Meni ovo srebro sija zlatnim sjajem. Ovo takmičenje definitivno neće biti moje poslednje jer maštam da odem i u Tokio 2020 - rekla je gimnastičarka rođena 1975.
Čusovitina se do 1991. takmičila za Sovjetski Savez, a posle njegovog raspada debitovala je na olimpijskim igrama u Barseloni 1992. pod zastavom Ujedinjenog tima u kojem su bili olimpijci iz bivših sovjetskih republika. Osvojila je ekipno zlato, njeno jedino najsjajnije odličje s igara. Iz Pekinga 2008. ima srebro u preskoku, a pre dve godine u Riju je u toj disciplini zauzela sedmo mesto.
Od 1993. do 2006. bila je pod zastavom Uzbekistana (igre 1996, 2000. i 2004), a od 2006. do 2012. pod nemačkom (2008, 2012). Sedmi put je učestvovala u Riju, opet kao reprezentativka Uzbekistana.
Preskok joj je omiljen. Od ukupno 11 medalja sa svetskih prvenstava (3-4-4), devet je osvojila u preskoku, a to je rekord u pojedinačnoj konkurenciji u jednoj disciplini.
Ako ode i u Tokio, nadmašiće, recimo, našeg strelca Jasnu Šekarić (1-3-1), koja je bila učesnik sedam puta, redovno od Seula 1988. do Londona 2012. Toliko učešća ima i stonoteniser Zoran Primorac (0-1-0), koji je u Seulu bio jugoslovenski reprezentativac, a nadalje, do 2012, hrvatski.
Čusovitina bi stala rame uz rame i sa strelcem Rajmondom Debevecom (1-0-2), koji se u Los Anđelesu 1984. i zatim u Seulu takmičio pod jugoslovenskom trobojkom, a zatim do 2012. kao slovenački takmičar.
Devet puta su učesnici bili strelac Afanasijas Kuzmins, kao Sovjet i kao Letonac, i austrijski takmičar u jedrenju Hubert Raudašl. Rekorder je kanadski olimpijac u konjičkom sportu Jan Milar s deset učešća. Imao bi ih i 11 da zapadni svet nije bojkotovao Igre u Moskvi 1980, baš kao što bi i Kuzmins imao jedno više da nije bilo sovjetskog revanša četiri godine kasnije u Los Anđelesu.
