Poslednja ledena površina na Grenlandu počela da puca

Na ovom području Arktika nalazi se, naime, najstariji i najgušći led u tom regionu koji je, sve dosad, odolevao efektima klimatskih promena.

Dok pucanje morskog leda u ovom delu Arktika nije nikada u prošlosti bilo dokumentovano, ove godine se prema izjavama stručnjaka dogodilo čak dva puta zbog toplih vetrova i veoma visokih temperatura, piše londonski Gardijan.

Pre nego što se sam, bez bilo kakve podrške, hrvatski fotoreporter i putopisac Davor Rostuhar 2016. uputio u osvajanje Južnog pola, koji je i osvojio januara ove godine, u nekoliko navrata je boravio na Grenlandu, gde je bio svedok poblema koje na tom području prouzročuju klimatske promene.

- Na krajnjem severu Grenlanda žive poslednji Eskimi koji su lovci, po moru love ribe i kitove iz kajaka. Njihov je život vezan uz more - naveo je Rostuhar.

Objašnjava da se menja i cirkulacija okeana pa dolazi do migracije riba i kitova.

Za morski led kaže da je specifičan. Radi se o morskoj kori koja na Grenlandu zimi bude debljine i više od dva metra, a leti se topi.

- Na Arktiku nije manje leda nego je manje višegodišnjeg leda - kaže Rostuhar.

Vode na severnoj obali Grenlanda nalaze se u jednom od najhladnijih delova Arktika i pretpostavljalo se da će to područje među poslednjim biti zahvaćeno efektima topljenja.

Međutim, nakon neuobičajeno toplog februara i visokih temperatura početkom avgusta, pretpostavke su pale u vodu.

Topljenje leda sada je stvorilo najveći jaz od obale ikada zabeležen.

"Tokom dve sedmice u avgustu količina leda pala je na oko 65.000 kvadratnih kilometara dnevno, nešto brže od proseka u periodu od 1981. do 2010. godine koji je tada bio 57.000 kvadratnih kilometara dnevno", saopštio je Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu.