Utorak 21.08.2018.
00:40
Nada S. Jakšić

Karađorđe u narodnom predanju (1): Filip Višnjić Voždov glasnik

commons.wikimedia.org
Karađorđe i Filip Višnjić u bici kod Loznice

Njihove reči su delom uklopljene u dokumentarne filmove i seriju, a sve što su oni govorili u kameru Topola filma, Dragoslav Vasić i Nada Jakšić priredili su i vrlo brzo objavili u knjizi "Kazivanja i filmovi o heroju topolskome" koja je iz štampe izašla 2004.

O tim sudbinskim događajima, između ostalih, zabeleženi su iskazi akademika Milorada Ekmečića, Vladimira Stojančevića, Miroslava Pantića, Slavka Gavrilovića, Čedomira Popova, istoričara umetnosti i reditelja Đorđa Kadijevića, reditelja Krste Škanate, književnika Milovana Vitezovića, istoričara književnosti Nenada Ljubinkovića i Miodraga Matickog, istoričara Slavenka Terzića, Nebojše Damnjanovića, etnologa Dragomira Antonića, psihologa Žarka Trebješanina i mnogih drugih.

U narednim brojevima "Vesti" vam donose zanimljive delove iz ove knjige, odnosno kazivanja o Karađorđu kao mitskom junaku narodnog predanja.

Kult vođe

Nenad Ljubinković kazivao je o Karađorđu kao istorijskoj figuri i liku otisnutom u narodnoj književnosti u smislu mitova i vizija:

- Kada posmatramo velika zbivanja, velike prevrate, postoji vrlo upečatljiva i vrlo rečita razlika između onoga što kazuje istorija i onoga što narod sam kazuje o tim zbivanjima, onoga što narod pamti i onoga što narod smatra da je pamćenja dostojno.

Lična muka

- S druge strane, postoji naravno, kao što je to uvek bilo jedna vrsta narodne opozicije, koja na ta zbivanja gleda iz svog ličnog, porodičnog ugla, posmatra sve borbe, previranja, muke, ratove, pogibije, na vrlo ličan način. Gine neko iz naše porodice, žalost je u vašoj kući, glad je u vašoj kući, nevolja, nesreća, sve je u vašoj kući, i tu dolazi do drugačijeg viđenja svega toga.

Sa te strane, možda je najrečitiji primer, upravo, velika Srpska revolucija, koja je trajala između 1804. i 1815, koju je započeo Vožd Karađorđe, a nastavio i završio uspešno Miloš Obrenović. Naime, o čemu se radi? Narod je čitavo to zbivanje posmatrao iz dvojakog ugla, koji je, može se reći, vrlo optimistički, vrlo politiziran i vrlo revolucionarno svestan.

- Narod je pokušavao da da svoj ugao viđenja čitavog tog revolucionarnog zbivanja i onoga što čini Karađorđeva ličnost. Pritom, narod je nastojao, i to je ono što je vrlo zanimljivo, da narodna pesma, i narodna priča, i narodno pripovedanje, obave ulogu, koju su kasnije dobili mediji. Grupa koja ume da barata medijima, tim narodnim medijima, medijima u koje narod veruje apsolutno, bezuslovno - uspeva da nametne jedan pečat.

- Kad je reč o Voždu Karađorđu, mora se naglasiti da je to verovatno čovek koji je u našoj politčkoj praksi imao ponajviše sluha za narodno shvatanje vođe. Dakle, za stvaranje kulta vođe, za stvaranje viteškog predvodnika, koji narod vodi u bolju budućnost. I to je Karađorđe radio krajnje svesno, bez obzira na to što ima podataka da on lično nije bio preterano sklon nekoj epskoj pesmi. I te kako je dobro umeo da barata tim narodnim medijem i da ga koristi vrlo vešto.

Od Vidina do Drine

- Dakle, radi se o porukama koje vi dobijate, slično današnjim televizijskim porukama, gde ste vi očevidac događaja koji se vama serviraju na određen način. Slike se montiraju, vi niste svesni te montaže, a ponašate se kao da ste u prilici da svojim očima gledate autentične događaje. Dakle, sve je to skupa Karađorđe apsolutno imao u vidu, kad je govorio o tome kako treba graditi narodnu pesmu i kad je svoga sjajnog pevača, koga mi smatramo vrhunskim pesnikom Srpske revolucije - reč je o Filipu Višnjiću - kad ga je bukvalno instruirao da vrlo vešto, postepeno i nenametljivo radi, ako se može reći, svoj posao. Da narodna pesma na jednostavan način narodu objasni izvesne vrlo komplikovane stvari.

Pesma kao dnevne novine

- On se obraća Drini, kao međi između Srbije i Bosne, ali Bosna je neka interesna sfera koju on želi da ostvari. Takođe, on objašnjava na vrlo jednostavan način narodu kako da se izvrši revolucija, u početku samome. Dakle, to je nešto što su precizna uputstva koja danas, mi doživljavamo kao vrstu literarnog teksta. Mora se imati u vidu da je nekada narodna pesma zaista zamenjivala i ono što se danas zove dnevna štampa i ono što se zove mesečni pregled i, na kraju krajeva, sve ono što se podrazumeva pod porukama koje sadrže televizijske i radio emisije. On, recimo, sugeriše narodu "Svaki svoga ubijte subašu"... Znači, idete na etničko čišćenje prostora da bi revolucija mogla da se realizuje što jednostavnije, što bolje.

- Recimo, da objasni koji je politički program Srpske revolucije koju je Karađorđe započeo prvo kao socijalni bunt, a ubrzo sa bitkama na Ivankovcu i Mišaru to prerasta u nacionalnu revoluciju. Dakle, kada Filip Višnjić, na jednom mestu kaže da su željeni prostori od Vidina pa do vode Drine, od Kosova, pa do Biograda, to je interesna sfera koju Karađorđev ustanak i Karađorđeva politika žele da ostvare.

- S druge strane, Karađorđe je vrlo precizan i u nekim svojim kasnijim namerama. On narod upozorava na to šta su njegove dalje želje i koji su, ako se može reći, po njegovom mišljenju, ubeđenju, i po mišljenju njegovih vojvoda sa kojima on sarađuje tesno, šta su njihovi krajnji nacionalni ciljevi, što će reći ono poznato mesto u pesmi "Boj na Mišaru" Višnjićevoj:
"Jednom će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći,
i čestitu Bosnu pohoditi"...

Sutra - Karađorđe u narodnom predanju (2): O neprijateljima sve najbolje

 

 



 

 

 

 

 

 

 


 

 

 

 
2019 © - Vesti online