Na Miljojku ima ko da misli

D. N. Petrović

Miljojka Aksentijević sa Hidom Muratovićem

To govori i njen novopristigli prilog posredstvom naše sidnejske Redakcije od 250 dolara, uz molbu da baki kupimo sve što joj treba i uputimo mnogo pozdrava.

Istina, među brojnim onemoćalim i bolesnim starcima na Rogozni, Goliji i Pešteru, koji nemaju nikakva primanja i preživljavaju uz pomoć dobrih ljudi i donacija čitalaca "Vesti", jedan od "najtežih slučajeva" je upravo ova mila starica, čija sudbina ne može nikoga da ostavi ravnodušnim.

Živi sama, bez ikog svog u trošnoj udžerici koja se ne može nazvati kućom. Od imovine poseduje samo metalni krevet, stari kovani šporet, nekoliko dotrajalih jorgana, ćebadi i dve kokoške.

Muž joj je preminuo davno, dece nisu imali, pa je decenijama sama. Samo povremeno posete je dalji rođaci iz Zvečana na Kosovu, a češće komšije iz Žunjevića kojih je sve manje jer se zbog bespuća i bede mnogi sele u Novi Pazar i druge gradove širom Srbije.

Baka Miljojka nema gde da ode, i do kraja života ostaće u svojoj od blata sklepanoj udžerici, a koliko će još živeti odlučiće, kako često kaže, "onaj odozgo".

Uprkos svemu, vedar duh je ne napušta. Zato smo sigurni da će je silno obradovati poseta naših saradnika koji će joj odneti sve što joj je najpotrebnije i tako ispuniti želju naše čitateljke, o čemu će moći da pročita u jednom od narednih izdanja našeg lista.