Odbrana Stare planine!
Na adresu Uneska ovih dana je stiglo nekoliko dupke punih kutija sa 10.000 potpisa građana Srbije, ali i nekoliko desetina stručnih ocena najviđenijih naučnika i profesora s više srpskih fakulteta i instituta, u kojima se ova institucija moli za pomoć da podigne stepen zaštite Stare planine na mnogo viši nivo od postojećeg, a zatim, izvrši pritisak na Vladu Srbije da zaustavi izgradnju planiranih mini-hidrocentrala.
Po istom principu, tvrde potpisnici peticije i stručnjaci, moralo bi da se postupi i u ostalim delovima Srbije, odnosno svim onim mestima koje nose prefiks nacionalnog parka ili prirodnog rezervata, jer se izgradnjom tih hidrocentrala, navode, bitno narušava priroda, a pritom i uništavaju autohtone vrste biljaka, riba i životinja.
Veliki miting 2. septembra
Pokret Odbranimo reke Stare planine za ovaj mesec planira miting u Dojkincima, jednom od sela ove planine, a zatim 2. septembra i u centru Pirota.
- Cilj je da najpre izvršimo pritisak na lokalnu samoupravu, a zatim i na državu kako bi se ovaj problem rešio jednom za svagda. Stara planina trebalo bi da postane "ogledno dobro" na kome bi se utvrdila sva pravila po kojima će se u budućnosti izdavati dozvole za izgradnju mini- hidrocentrala, ali i da se ti novi zakoni primene kod već izgrađenih, jer priroda je već uništena u delovima Vlasine, Resave, Mlave... Pokazalo se da se nigde ne primenjuje bar minimum onoga na šta se investitor obavezao projektom - ističe naš sagovornik i objašnjava da će, ukoliko uspeju u misiji, svoje aktivnosti proširiti i na druge delove Srbije gde su ovakva prostrojenja već izgrađena mimo propisa.
Ova peticija je usledila nakon što je Upravni sud Srbije, posle silnih pravnih peripetija i protivljenja Ministarstva za zaštitu životne sredine, na kraju ipak dozvolio izgradnju mini-hidroelektrane Pakleštica na Staroj planini.
I dok Ministarstvo i dalje ne gubi nadu da se to neće dogoditi, pa se obratilo Vrhovnom kasacionom sudu sa zahtevom da se "presuda Upravnog suda ukine i predmet vrati Upravnom sudu", dotle su aktivisti okupljeni oko pokreta Odbranimo reke Stare planine, na delu pokazali kako je moguće da naizgled lokalni problem postane briga cele Srbije.
Podrška Ministarstva
- Imamo obećanje Ministarstva za zaštitu životne sredine da će aktivno učestvovati u izgradi novog katastra mini- hidrocentrala u Srbiji, jer je postojeći iz 1987. Na ovaj način, nadamo se, drastično će se nabolje promeniti zakonska regulativa koja reguliše mogućnosti izgradnje mini- hidroelektrana po Srbiji - navodi Aleksandar Panić.
- Zaista je neverovatno da je za samo godinu dana naša Fejsbuk strana dobila 33.000 aktivnih članova iz cele Srbije, ali i iz Hrvatske i Slovenije. Pritom, najviše aktivista, čak 10.000, priključilo nam se u poslednjih mesec dana. Pokazalo se da su građani Srbije veoma svesni ekoloških problema s kojima se svakodnevno susreću, ali da im je bila potrebna "inicijalna kapisla" kako bi se i sami priključili. Svi su prepoznali da će se rešenjem problema na Staroj planini takvi problemi rešiti i u drugim delovima Srbije - kaže za "Vesti" Aleksandar Panić, predsednik Saveza mesnih zajednica Stare planine i građana Pirota, koji je inicijator i glavni organizator pokreta Odbranimo reke Stare planine.
Kada se Upravni sud oglušio ne samo o njihove vapaje, već i preporuke ministarstva, odlučili su da o svemu upoznaju resornu organizaciju Ujedinjenih nacija. Potpise za peticiju sakupili su za samo sedam dana.
Investitorima smeta medijski pritisak
Investitori nekoliko mini- hidrocentrala na Staroj planini ističu da je Upravni sud utvrdio da mogu da počnu da grade, jer poseduju svu traženu dokumentaciju. Ponovljenom Studijom o uticaju izgradnje hidroelektrane na životnu sredinu, Ministarstvo za zaštitu životne sredine prepoznalo je značaj ove reke i proglasilo gradnju opasnom po ekosistem. Međutim, kako je za N1 izjavio projektant mini- hidroelektrane Pakleštica Dragan Josić, takva odluka je bila posledica ogromnog medijskog pritiska.
- Uz te potpise dostavili smo i ozbiljna zapažanja vodećih srpskih naučnika, među kojima su prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, prof. dr Zoran Grubić sa Odseka za stočarstvo i ishranu životinja Poljoprivrednog fakulteta, prof. dr Predrag Simonović sa Odeljenja za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", kao i sijaset drugih. Svi oni su argumentovano objasnili potrebu da se zaustavi izgradnja hidrocentrala u zaštićenim delovima Srbije - ističe Aleksandar Panić i dodaje da je u Srbiji do sada sagrađeno 50-ak mini-hidroelektrana, a da je aktuelnim planom predviđeno čak 800 ovakvih postrojenja.
- Osnovni problem je što se one grade u nacionalnim parkovima ili prirodnim rezervatima, a prema podacima do kojih smo došli, većina je izgrađena bez valjane dokumentacije. E sada, da smo normalna zemlja, nadležni državni organi reagovali bi već na osnovu ove moje tvrdnje. Pa, ako lažem, podnesu prijavu i kazne me, a u suprotnom kazne one druge. Međutim, u ovakvoj Srbiji je potrebno da se na jednom mestu okupi 30.000 ljudi, da bi neko, kome je to inače posao, počeo i da ga radi - navodi Panić.
Potočna mrena i žutotrbi mukač
Nedavno je, na intervenciju Saveza mesnih zajednica Stare planine, Zavod za zaštitu prirode RJ iz Niša uradio vanredne ekspertize nad Rudinjskom, Poganovskom i Kusovranskom rekom - lokacijama budućih mini-hidrocentrala. U ovim rekama ustanovljeno je prisustvo jedne zaštićene vrste (potočna mrena) i jedne strogo zaštićene vrste žaba (žutotrbi mukač). To je, prema važećim zakonima, dovoljno da se stopira gradnja mini-hidroelektrana.