Šta čitamo i na osnovu čega biramo knjige?

Mogu da budu ljubavni, istorijski, detektivski, dela osrednjeg kvaliteta pisaca koji to zapravo nisu, a važno je samo da su romani i biće najčitaniji. 

- Najčešće traže knjige za plažu, za odmor i neke laganije varijante - kaže knjižar Marko Đorđević. 

Njegova koleginica Jelena Milanović ističe da ima žena koje traže ljubavne romane, ali ima i onih koje vole da čitaju trilere, misterije. 

Ono što su na televiziji serije, to su u književnosti romani. U njima nalazimo celinu koja nam u životu često izmiče. 

- To su knjige po kojima nastaju holivudske serije, neka vrsta holivudske Be ili čak Ce produkcije u formi knjiga i vrlo često je pitanje mogu li se nazvati knjigama ili je to primenjena literatura koja treba na lak, jednostavan, lepršav i površan način da izrazi neka opšta mesta, opšte teme -objašnjava izdavač Gojko Božović. 

A književnost, naprotiv, mora da bude provokativna i da pokreće pitanja. Naravno, sezonski, javni, medijski trendovi nisu novost naše epohe, ali njihov uticaj i vrednovanje jesu.

- Dovoljno je, recimo, setiti se Andrićevog vremena i da je u njemu Mir Jam bila čitanija od Andrića, ali oni koji su čitali Mir Jam od toga nisu pravili društvenu paradu i nije to bila osnova da zavladaju društvenom scenom - kaže Božović. 

Očigledno na književni ukus utiču neknjiževni trendovi, što ponekad može da bude dobro za izdavački posao, ali ne za književnost i čitaoce. Oni tako dođu do najpopularnijih, a ne do najboljih knjiga.

Dok brojnost nagrada nije devalvirala njihov značaj, a književna kritika zamrla, bila su to merila vrednosti dela. Sada imamo obilje knjiga i samo još mediji poseduju moć da utiču na pravi izbor.