Smrt brža od operacije!
Na najtraženije operacije u proseku čeka se oko dve godine, ali se dešava da pacijent na red za zahvat stigne i posle pet-šest godina. Beograđanin Milan Petrović na operaciju kuka čeka dve godine. Para za privatnu kliniku nema, jer živi od skromne penzije od 200 evra.
- Sve me boli, teško hodam, bojim se da neću ni dočekati operaciju. Sve je skupo u Srbiji, a zdravlje je izgleda najskuplje. Neki moji prijatelji su umrli čekajući na snimanje skenerom - kaže vremešni penzioner.
Ceo život je izdvajao za zdravstveno osiguranje, kod doktora skoro da nije ni išao i sad kad mu je zatrebala operacija, apsolutno je nemoćan.
- Pa što sam onda izdvajao ceo život - vajka se starina.
Kuk košta 600 evra
Za ugradnju bescementnog kuka Fond za zdravstvo plaća oko 1.270 evra, dok za pacijente starije od 65 godina za cementni kuk se izdvaja u proseku oko 600 evra. Liste čekanja su duge, ali brojni pacijenti nemaju izbor jer u privatnim bolnicama ista intervecija košta od 5.000 pa do enormnih 10.000 evra u zavisnosti od tipa proteze.
Po listama čekanja, objavljenim na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na primer, pacijent koji je zakazao operaciju ugradnje veštačkog kolena u januaru 2013. doći će na red u martu 2019. Građanin koji će sada biti operisan na Institutu Banjica, intervenciju je zakazao u decembru 2014. godine!
Najduže se čeka na kardiohirurške intervencije u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u Kliničkom centru Srbije i KC Kragujevac, dok se na VMA, u KC Niš, kruševačkoj bolnici, KC Kragujevac i KBC "Zvezdara" najduže čeka na ortopedske intervencije.
Aleksandar Radosavljević, doktor iz niškog Doma zdravlja, za "Vesti" kaže da je van pameti da se na operaciju kolena čeka četiri godine.
- Postoje tri razloga zbog čega se u našoj zemlji tako dugo čeka: prvo je ljudski faktor, drugo je korupcija i treće nedostatak opreme. Vrednost opreme se meri u stotinama hiljada evra i to jeste veliki problem, ali da postoji bolja organizovanost i volja sve bi moglo da se reši - smatra naš sagovornik.
Dr Radosavljević smatra da je dobro što u Nišu postoje privatne bolnice koje rade operaciju katarakte i to posredstvom Fonda za zdravstveno osiguranje. Dakle, pacijent ne mora da plaća dodatno, nego mu je dovoljno osiguranje koje ima uplaćeno preko zdravstvenog fonda.
To bi moglo, smatra ovaj lekar, da se uradi i sa drugim intervencijama. Postoje privatne bolnice koje uspešno rade razne vrste operacija, ali ih treba uključiti u jedinstveni sistem Fonda. Draško Karađinović, iz Udruženja Doktori protiv korupcije, ističe da je ogroman problem što i privatne bolnice nisu uključene u zajednički sistem zdravstvene zaštite.
- U državnim bolnicama vlada korupcija i postoji veliki problem nabavke materijala. Sve dok pacijent ne bude imao slobodan izbor - privatna ili državna bolnica, dešavaće se da pacijenti čekaju mesecima ili godinama na intervenciju - kaže dr Karađinović.
I katarakta noćna mora
Pacijenti iz Subotice koji moraju na operaciju katarakte ne mogu da računaju na termin pre aprila 2019, dok Pančevci treba da sačekaju jul 2020. godine ukoliko moraju na ovu intervenciju. Kod komšija Hrvata na pregled magnetnom rezonancom se čeka 316 dana, a na operaciju katarakte 334 dana, što je s obzirom na to da su u Evropskoj uniji nedopustivo dug period.
Upućivanje pacijenata na operaciju katarakte u zdravstvene ustanove van mreže državnih bolnica započelo je krajem februara 2017. nakon što su u Fondu potpisani ugovori. Ovoj akciji fonda odazvale su se skoro sve najveće i najpoznatije privatne klinike, što govori da su očni hirurzi spremni da operišu kataraktu po ceni od 330 evra. Tržišna cena operacije katarakte (po oku) u privatnim klinikama je između 975 i 1.500 evra.