Američki san iz Niša
Jedan od pokretača kompanije Nikola Božinović tada je rekao da je tim nekoliko meseci radio na spremanju proizvoda za širi krug korisnika. Više od 100.000 ljudi pokrenulo je svoje aplikacije putem ovog servisa, a među klijentima su se uskoro našle i poznate kompanije. Na običnom jeziku, zahvaljujući Frejmu, bilo koji računar može pokrenuti neke od najzahtevnijih programa, a sve što je potrebno je samo stabilna internet veza.
Centri po celom svetu
Frejm je postao glavna vest 2016. godine kad su podigli investicije u visini od 10 miliona dolara. To je bila najveća pojedinačna investicija u srpski startap biznis (pokrenut samostalno na osnovu originalne ideje). Samo mesec dana kasnije servis je lansiran globalno, sa centrima u Kaliforniji, Severnoj Virdžiniji, Irskoj, Nemačkoj, Japanu, Australiji i Brazilu.
Pamet najskuplja
Sam naziv kupca predstavlja kompliment za Božinovićev poduhvat. Naime, firma Nutaniks je osnovana 2009, a njena vrednost iznosi vrtoglavih devet milijardi dolara.
Ispostavilo se da je pamet najskuplja. Naime, čak ni pojedine banke prodate u Srbiji nisu vredele koliko biznis Nikole Božinovića. Jedan od najvećih šoping molova u Beogradu, Delta siti, prodat je za 127,7 miliona evra, a velelepne zgrade u centru za po nekoliko miliona.
Božinović, koji je doktorske studije završio u Americi, tada je govorio da tajne uspeha nema. Posao je započeo u garaži od skromne ušteđevine i u trenutku kad je dobio drugo dete u preskupoj Kaliforniji. U to vreme, njegova firma se sastojala od dva servera, i dvojice programera koji su radili od kuće iz Niša.
Ništa preko noći
- Ljudi često čitaju naslove u novinama, gde se do krupnih rezultata dolazi preko noći. Ja sam u tom trenutku bio u svojim tridesetim godinama, a u Americi već čitavu deceniju, tako da sam znao da postoji prilika da se napravi nešto ispočetka, što će da koristi nove tehnologije i u roku od nekoliko godina bude veoma prosperitetno. Boravak u Americi i kontakti sa ljudima koji su prošli kroz slične stvari ohrabrili su me da preduzmem rizik na koji se inače ne bih usudio - pričao je Nikola Božinović pre dve godine.
Subvencije samo strancima
Izvoz srpske softverske industrije od 2011. raste stopom od 30 odsto godišnje. Prošle godine ostvaren je izvoz od 760 miliona evra.
Nikolin Frejm je registrovan u Americi i sedište mu je u San Francisku. Upućeni u ovu privrednu granu kažu da ima mnogo kompanija koje su osnovali Srbi u inostranstvu, ili naši ljudi rade za strane kompanije, zbog čega država gubi ogroman novac na propuštenim porezima i doprinosima.
Država je malo pomogla srpskim kompjuterašima, ali je nemačkoj kompaniji Kontinental dodeljena subvencija od 9,5 miliona evra za otvaranje centra za istraživanje i razvoj u Novom Sadu. Obećavajuća novosadska IT industrija osetila se ugroženom, pošto očekuje da će Nemci tim novcem preoteti njihove stručnjake pre nego što osnaže dovoljno da se nose sa takvom konkurencijom.
U maju prošle godine Frejm je osigurao novih 16 miliona dolara finansiranja, a među investitorima se nalazio i Majkrosoft ventures, investicioni ogranak jedne od najvećih tehnoloških kompanija. Frejm je tada u Srbiji zapošljavao ukupno 30 ljudi i imao timove u Nišu i Beogradu. Sredstva su uložena u zapošljavanje softverskih inženjera, kao i proširenje prodaje i marketinga u Evropi i Aziji i ove godine vrednost Firme dosegla je basnoslovnu cenu uoči prodaje.
Miloševiću sasuo istinu u lice
Nikola Božinović vodio je Studentski protest u Nišu 1996. godine. Bio je i na čelu grupe studenata koji su pešice išli do Beograda, što su prenosile televizije, a ljudi izlazili na auto-put da im daju hranu.
Uspeli su da ih Slobodan Milošević primi i da mu u lice kažu šta imaju, a Nikola se tih dana seća s radošću iako Srbija sada nije tamo gde su on i njegovi drugovi mislili da će biti. Priča da su studentski protest 1996. počeli u Nišu i sarađivali sa svima koji su se zalagali da Srbija bude normalna zemlja.
Susret sa Sentom
Da bi stigli do Miloševića Nikola i drugi studenti morali su prvo da se suoče s njegovim šefom obezbeđenja čuvenim Sentom Milenkovićem. On im je rekao da se niški studenti odlično hrane u menzama, kao i da se pola Niša takođe hrani u menzama niških fakulteta. Na to je neko od studenata dobacio da bi se druga polovina hranila u narodnim kuhinjama kad bi postojale.
- Bilo je očigledno da su izbori pokradeni, naročito u Nišu. Imali smo zapisnike sa biračkih mesta gde se rukom i gumicom prepisivalo preko brojeva, i to u trenutku kad je Srbija već mesec dana bila u vrlo opasnom stanju i na granici građanskog rata. Protest se na kraju završio uspešno priznavanjem izborne krađe originalnih rezultata, ali političke organizacije nakon toga nisu uspele da dovedu promena. Mi smo nakon toga imali bombardovanje, mnogo propasti - seća Božinović.
Ljudi su najvredniji kapital
Svetsku pažnju, da podsetimo, prvukla je i srpska IT kompanija Nordeus, čiji je osnivač i predsednik Branko Milutinović (34). Nordeus je 2016. ostvario prihod od oko 75 miliona dolara.
Branko je odrastao devedesetih godina uz sirene za vazdušni napad i školu pohađao s izbeglicama. Po završenim master studijama, kao i mnogi ambiciozni mladi Srbi, napustio je zemlju čim mu se pružila prva prilika. U Kopenhagenu je radio u korporaciji Majkrosoft, gde je imao odlične uslove, ali mu posao nije pričinjavao zadovoljstvo.
Stranci rade u Beogradu
Kompanija Nordeus zauzima nekoliko spratova moderne poslovne zgrade u centru Beograda, gde rade srpski stručnjaci i više od 30 ljudi iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke. Slava i novac nisu promenili Branka. Oženjen je i ima dvoje dece, a živi u stanu iznad majčinog.
S prijateljima Ivanom Stojisavljevićem i Milanom Jovovićem 2009. godine je odlučio da se vrati u Srbiju. Udružili su ušteđevinu i osnovali kompaniju za video-igre Nordeus. Napravili su fudbalsku igricu Top eleven, koja je skinuta sa interneta više od 170 miliona puta i postala kultna širom sveta i već posle godinu dana postala najpopularnija na Fejsbuku.
Kompanija je mala i uspešna, a osnivačima su zaposleni najvredniji kapital. Mogu da rade šta god žele: da odu na kolektivni godišnji odmor na grčkom ostrvu ili da godinama rade na ambicioznoj igrici koja treba da se pojavi ove godine, pa čak i da postanu jedan od najvećih dobrotvora Srbije. Velike sume su uložili u bolnice i odeljenja u kojima se rodi svaka treća srpska beba.