Moba urodila plodom

Tada nije znao ni gde će, ni kako će, i tek danas priznaje da je u tim trenucima pomišljao na najgore, jer je u trenu ostao sam na ledini. Međutim, dogodio se preokret u životu Radosava, koji je u svom mučnom životu i zvan i nezvan pomagao svakome u obavljanju poslova u svom i drugim selima ivanjičkog kraja.

Dogodilo se to da su se domaćini iz Bratljeva, komšije, ali i mnogi znani i neznani dogovorili da Radosava ne ostave pod vedrim nebom i da mu mobom izgrade kuću. I nisu časili ni jedan jedini tren. Namera komšija da Radosavu izgrade novu kuću došla je do novinara portala Glas zapadne Srbije i frankfurtskih "Vesti" nakon čega je realizacija seoske mobe na gradnji kuće Radosava Maričića krenula mnogo jednostavnijim tokom.

Da solidarnost u Srbiji nije zamrla govori podatak da su se akciji priključili brojni vlasnici stovarišta koji su obezbedili materijal za kuću. Majstori iz sela su dali reč da će bez nadnica raditi na kući Radosava sve dok bude trebalo, a domaćice iz sela su spremale ručkove za radnike. Sveštenici su bez naknade blagoslovili radove i radnike na mobi, a u ovom slučaju nije se obrukala ni opština Ivanjica, koja je obezbedila građevinske mašine.

Bračni par Vesna i Slaviša Marković iz Čačka koji dugo žive u Švajcarskoj obezbedili su kompletnu stolariju za kuću i, kažu, daće novca koliko još bude potrebno da se kuća završi, a i sami su radili na mobi. Izgradnju kuće donacijom od 50 franaka pomogla je i porodica Milenka Šipke iz Švajcarske, koji su pre nekoliko dana uručeni Radosavu Maričiću.

- Ono što smo obećali ovom dobrom čoveku i komšiji, a on je to i zaslužio, to smo i uradili. Došli smo do krova koji završavamo. Sledi pokrivanje crepom, a potom radovi unutar kuće. Kuća nije velika, ali je izgrađena od srca i biće topli dom za dedu Radosava.

Do sada smo dali dvadesetak majstorskih nadnica, a daćemo i više, jer na ovaj način pomažemo komšiji u nevolji, ali mobom pomažemo i sami sebi, jer je rad na mobi i naše veliko zadovoljstvo - ističu majstori Milun Lišanin, Milan Đoković, Ljubo i Vlade Maričić, Bojo Resimić i Mirko Ćurčić, koji zakivaju poslednje grede na krovu i na vrhu kuće postavljaju, kakav je običaj, peškir i granu leske.

Starac Radosav Maričić je presrećan o čemu govore i njegove oči i visoko podignute ruke ka nebu. Gluvonem je, ali uz pomoć komšije Mirka Ćurčića koji je već odavno naučio da razaznaje šta Radosav misli, starina se do neba zahvaljuje svima koji mu pomažu da ponovo izgradi krov nad glavom. A kao pobožan čovek kaže da Onaj Odozgo sve vidi i sve zna i da će na pravi način nagraditi sve dobrotvore.