Vihori koji su izazvali "Oluju"(5): Dalmacija pod plotunima
Narod je primio udar hrvatskih snaga bez potpune zaštite vojske, a gotove snage nespremno prihvatile borbu. Narod je uspeo, iako sa značajnim gubicima, da se izvuče. Sada je u kolonama koje za sobom iz straha povlače i stanovništvo koje nije zahvaćeno borbenim dejstvima, a ponajviše zbog snažnog delovanja pete kolone.
Napad ustaša jenjava naročito posle snažnog otpora tenkovske čete kapetana Kolundžića i protivoklopnih jedinica, kao i drugih jedinica koje su uspele da se formiraju i da prihvate borbu.
Odbrana se stabilizuje na liniji: Pridraga - Smiljčić - Zemunik Gornji - Biljane Donje i dalje.
Iz izlaganja pukovnika Ilija Mašića, koji je detaljnije po bataljonima-divizionima izneo stanje govoreći o problemima nedovoljne popune jedinica, tehnici bez akumulatora i goriva, zbog nemarnog održavanja i isteklog roka trajanja, shvatih da se sve svodi na dva osnovna problema, na nespremnost vojske da prihvati borbu i zaustavi napad ustaša i na potpunu spremnost naroda da beži. Stalno me je mučio problem da li će ustaše da nastave sa agresijom ili će objaviti svršeni čin.
"Otadžbina zove"
Gledam ovaj cirkus i ne verujem svojim očima. Arkan daje intervju, sa mesta prve linije gde se vode najteže borbe. Sa mesta gde on sa svojim Tigrovima brani svetu srpsku zemlju polaže svoj život i glavu na oltar otadžbini. Poziva srpske rodoljube i poručuje im, da otadžbina zove, da se srpstvo brani upravo tu gde se nalazi on sa svojim herojima. Rodoljube, koji ni ne slute, da upravo on, na nesreći ovog naroda, stvara plaćeničku vlastitu vojsku i paravojsku vojsku ovog naroda unoseći razdor u njega.
Dejstvo ustaške artiljerije bilo je sve intenzivnije, pogotovo na periferiji grada. Tek poneki plotuni su padali bliže centru, što mi je delovalo sumnjivo. Ili nemaju domet, ne žele dalje ili se jednostavno drže nekog sporazuma. Debelo Brdo je prva značajna prirodna prepreka kada se iz Ravnih Kotara krene prema unutrašnjosti krševite Dalmacije. Ono predstavlja bastion braniocu i nesavladivu prepreku za napadača.
Pročitajte još:
* Vihori koji su izazvali "Oluju" (1): Razbijanje vojske sa predumišljajem
* Vihori koji su izazvali "Oluju" (2): Povratak otpisanih
* Vihori koji su izazvali "Oluju" (3): Oficiri kao ilegalci
* Vihori koji su izazvali "Oluju" (4): Teskoba u Glavnom štabu
Da bi iz ofanzive u ravnici prešao u ofanzivu na krasu, čija se prohodnost svodi na veoma mali broj puteva i kozje staze, napadač mora da izvrši potpunu transformaciju snaga.
Krenuo sam prema Komandi 92. motorizovane brigade. Krećući se sve manje prohodnim putem sve češće smo nailazili na sanitetska vozila sa ranjenicima. Sve jasnija grmljavina artiljerijskih oruđa i tenkova naših snaga, ukazivala nam je na blizinu fronta. Mitraljeski rafali i neprekidna puščana paljba činili su nam se sve bliži i bliži. Pored vozila je palo i eksplodiralo već nekoliko projektila velikog kalibra.
- Da li je tu komandant brigade pukovnik Bogunović?
- Da! Ja sam! - umorno prozbori komandant Momčilo Bogunović, dižući se sa stolice pored vojničke peći, priđe mi u susret sigurnim koracima.
Sretosmo se nasred prostorije i pozdravismo se čvrstim stiskom ruke. Osetih iskrenost i poštovanje.
- Ja sam Slobodan Vukosavljević. Danas smo stigli iz Beograda. Raspoređen sam u Glavni štab. Došao sam da se upoznam sa stanjem na frontu, i naravno da pomognem koliko mogu.
- Hvala, pukovniče! Hoćete li sesti? Ali, prvo, da Vas upoznam sa starešinama. Ovo je gospodin Željko Ražnatović. On je došao jutros.
Šamar, pa suze
Pukovnik Bogunović je pročitao izveštaj sa fronta, sudeći po njegovom izgledu nešto ga je strašno preseklo, te ga upitah.
- Strašno! Kakve pogibije? Kakvi gubici? - reče odsutno. Sav skrhan.
Najednom se od čvrstog gorostasa stvori senka utonula u široku vetrovku sa nataknutim šlemom. Na ulaznim vratima se iznenada stvoriše neka vika i gužva. Zaglaviše ih nekoliko agresivnih boraca sa oružjem na gotovs. Jedan od njih, najagresivniji, srednjeg rasta u šarenoj uniformi, povezan maramom na glavi i minđušama u ušima, krećući se u stilu hijene, držeći u levoj ruci hekler pritrča komandantu. Hijena ga desnom rukom ošamari iz sve snage. Arkanov general, Beograđanin varilac Peja, koji je stalno držao hekler na gotovs snažno odgurnu vojnika u stranu i stade između smirenog komandanta i mržnjom omamljenog vojnika. Pošto se osetio usamljenim, vojnik kroz plač poče da saopštava kako je ranjen njegov komandir čete vojne policije kapetan Opačić, koga je komandant poslao pred ustaše sa namerom da tamo svi izginu... Oni moraju da ubiju komunističkog izdajnika i osvete svoga komandira i poginule drugove. Jedan od veštih scenarija neprijateljskog akta je da se ubije komandant i brigada obezglavi u najkritičnijem borbenom trenutku.
- Ne. Sinoć! - upade mu Arkan u reč.
Posmatrao sam ga i dalje, ali on se pravio da je nezainterosovan, te kroz osmeh, me upita:
- Vi ste, izgleda, dobar vojnik kada ste pravo iz Beograda, preko Knina, došli na prvu liniju? - zadrža (Arkan) ironičan osmeh kako bi pokazao potpunu nezainteresovanost prema onome šta ću ja odgovoriti njemu kao osobi koja je zaposela hotel u Benkovcu i obećavajući dvesta dojče maraka počela da regrutuje najbolje borce Bogunovićeve brigade, deleći im uniforme.
Bogunovića je najviše brinuo mogući obilazni manevar ustaških snaga preko Novigrada i Karina i moguće okruženje glavnine njegovih snaga. Izneo je bujicu problema, čini mi se kao da bi mu bilo lakše.
U mirno vreme je uporno zahtevao da se spreče krađa i šverc rezervnih delova, alata, akumulatora, naoružanja, opreme, municije i goriva, da se tehnika, naoružanje i oprema redovno održavaju, da se redovno vrši kondiciranje kritičnih specijalnosti i obuka starešina komandi i jedinica.