Nekom krompir, a nekom kavijar
Profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i jedna od autorki studije, Jelena Žarković Rakić, ističe da je nejednakost u Makedoniji i BiH nije značajnije manja u odnosu na Srbiju, ali da velika razlika postoji u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku.
- Politike koje su te zemlje odabrale već nakon sticanja nezavisnosti bile su drugačije u odnosu na Srbiju. I Slovenija i Hrvatska opredelile su se za progresivan poreski sistem, u kome što više zarađujete, više dajete državi. Mi smo se odlučili za jedinstvenu poresku stopu za sve. Rekli smo tada da će nam to pomoći da budemo konkurentniji, ali to nije bilo ključno za investitore, a odlučili smo da bogatije ne oporezujemo koliko i druge zemlje - ističe Jelena Žarković Rakić.
Tri su uzroka za veliku nejednakost. Prvi je to što ima sve više domaćinstava s niskim intenzitetom rada, odnosno nezaposlenih građani ili onih koji rade manji broj sati u nedelji. Drugi uzrok je veliki raskorak u platama zaposlenih. Zarade znatno doprinose produbljavanju jaza, čak 93 odsto.
Rad na crno
Prema jednom istraživanju iz 2017. godine, koje je obuhvatilo 100.000 zaposlenih, svaki deveti radnik nije prijavljen. Sumnja se da je taj procenat još veći. Analitičari smatraju da država tajkunima gleda kroz prste, umesto da sankcioniše iskorišćavanje radnika.
Treći uzrok leži u dosadašnjim ekonomskim merama. Smanjenje plata u javnom sektoru za 10 odsto na sve neto zarade onih koji zarađuju više od 25.000 dinara (211 evra) je jedna od mera koja je, suprotno očekivanjima, negativno uticala na razlike u zaradama.
- Smanjenje plata i potrošnje nikad nema pozitivan ishod, naprotiv, samo produbljuje ekonomsku krizu i pogubno utiče na standard - kaže ekonomista Milan Kovačević.
Ozbiljna istraživanja i pokazatelji takođe potvrđuju da prosečna plata u Srbiji nije 422 evra, nego ispod 300 evra, kad se uračunaju i manja preduzeća koja ne ulaze u zvanični uzorak, kao i veliki broj samo formalno zaposlenih koji ne primaju platu.
Veliki doprinosi
Iako je u Srbiji od 2012. godine zaposlenost počela lagano da raste, ali nažalost u domenu poslova koji su slabo plaćeni. Minimalna zarada u Srbiji iznosi nešto više od 20.000 dinara (oko 170 evra) i nikako nije dovoljna za život, ali je ta plata za poslodavca velika jer ga sa porezima i doprinosima košta 40.000 dinara (oko 340 evra).
- Ogroman broj radnika u Srbiji ide na posao, radi, ali plate kasne, i po više meseci. Kad se sve to uzme u obzir, jasno je da prosečna zarada od 422 evra postoji samo na televiziji - kaže Branko Pavlović, ekonomski analitičar.
Podele u društvu su sve dublje. Dok sve više ljudi živi na krompiru i sanja roštilj, drugima su kavijar i šampanjac svakodnevica. Jedan odsto najbogatijih ljudi u Srbiji, odnosno oko 20.000 građana, mesečno u proseku zaradi 13.236 evra ili čak 33 prosečne plate.Lane je prijavljena i zarada od 240.000 evra mesečno!
Analitičar Dragovan Milićević ističe da je Srbija duboko podeljeno društvo:
- Preciznija analiza govori da samo 10 odsto stanovnika ima mogućnost za luksuzan život, u srpskim okvirima to je oko 3.000 evra mesečno. Nejednakost mesečnih primanja u Srbiji najveća je u Evropi.
Dodaje da, poređenja radi, u Hrvatskoj petina najbogatijih prima pet puta više novca od istog broja najsiromašnijih, za razliku od Srbije, gde je taj odnos 10 puta. Povećanjem poreza na profit, uz istovremeno smanjenje poreza na platu, taj jaz bi se smanjio, smatra Milićević.