Gvozdena zavesa pada na Srbe
Kao što su "Vesti" pisale, tokom svedočenja pred Odborom američkog Senata za oružane snage, 9. marta ove godine, komandant snaga NATO u Evropi general Kertis Skaparoti je rekao da je jačanje ruskog uticaja u Evropi najveći problem na civilnom i vojnom planu.
On je rekao da Rusija koristi odnose s čelnicima Republike Srpske za podrivanje institucija BiH. General Skaparoti naglasio je da Rusija pokušava da spreči evroatlantski put pojedinih zemalja, a na pitanje koja je zemlja najveći problem odgovorio je - Srbija.
Edi Rama presrećan
Prema rečima albanskog premijera Edija Rame, Severnoatlantski savet odobrio je da NATO investira više od 50 miliona evra samo za prvu fazu modernizacije vazduhoplovne baze u Kučovi.
Albanija gotovo da nema ratno vazduhoplovstvo. Ono se sastoji od 11 lakih transportnih helikoptera, istina naoružanih, i četiri transportna aviona, a reč je o kineskoj varijanti sovjetskih dvokrilaca AN-2 projektovanih 1947. godine. Rama tvrdi da su u toku direktni pregovori sa SAD kako bi se dodatno modernizovali vazduhoplovni kapaciteti.
Na pitanje da li je to Srbija ili Republika Srpska, rekao je: "Srbija, kao država, ali uopšte srpska populacija na Balkanu." Komandant NATO-a je istakao da je potreban veći vojni i diplomatski angažman u regionu.
Planovi Majka Pompea
Američki državni sekretar Majk Pompeo dva meseca kasnije u svedočenju pred Spoljnopolitičkim komitetom Senata rekao je da Rusija nastoji vrlo agresivno da ojača svoje pozicije na Balkanu igrajući na kartu hibridnog sukoba, baš kao u Ukrajini, uz medijsku podršku, potkupljivanje lokalnih zvaničnika i energetsko vezivanje.
- Tome moramo da se suprotstavimo i za to će biti opredeljen dodatni novac, ljudstvo i drugi resursi u planiranju budžeta - rekao je senatorima Pompeo.
Ipak, senatori su ukazali da je nacrt budžeta za 2019. godinu srezao troškove za misije i operacije na Zapadnom Balkanu, uključujući Albaniju, Makedoniju i BiH.
Pompeo je na to odgovorio da će "Rusi brzo videti da SAD ne zanemaruju Balkan".
Vojni autoput
Ministarka građevine Zorana Mihajlović za narednu godinu je najavila gradnju prve deonice auto-puta Niš - Merdare - Priština. Ta trasa spojila bi auto-put od Albanske luke Drač do Prištine sa glavnom mrežom balkanskih auto-puteva do krajnjih tačaka: Istanbula i bugarskih luka Varna i Burgas.
Auto-put Drač - Priština nije ekonomski pravdao sebe i u Rusiji smatraju da je reč samo o kopnenoj vezi kojom bi NATO preko Niša brzo mogao da stigne na Istok Balkana. Srbija je potpisala sporazum koji NATO-u dozvoljava slobodno kretanje po našoj teritoriji.
I Srpska problem
Prošle nedelje sa sastanka u Pantagonu o redovnom petogodišnjem planiranju jedna od poruka upućena preko medija glasila je da bi "jačanje vojnog prisustva na Zapadnom Balkanu doprinelo miru i stabilnosti".
Pritom, na skupu je rečeno da baza Bondstil na Kosovu ima svrhu odvraćanja sukoba Srba i Albanaca, ali da nema strateški značaj za SAD.
Zato se razmišlja o bazi u Tuzli (bivši aerodrom JNA kod Živinica) ili Brčkom, jer se BiH percipira kao glavna neuralgična tačka na Zapadnom Balkanu. Glavni argument je da bi baza u BiH osujetila napore Srpske da se otcepi.
Problem je što Bosna nije članica NATO-a, a predsednik RS Milorad Dodik odlučno odbacuje i pomisao da bi mogla to da postane.
SAD bi da zatvore Bondstil
Na skupu u Pentagonu je zaključeno da Bondstil uprkos veličini ima suviše nedostataka. Danijel Server sa Univerziteta "Don Hopkins" objašnjava da Bondstilu nedostaje pista duža od tri kilometra, a da bi izgradnja odgovarajuće bila teška s obzirom na topografiju.
- Pentagon već dugo želi da zatvori Bondstil, jer ne služi američkim interesima i ne možemo ni da pretpostavimo da ćemo uvek biti dobrodošli na Kosovu - istakao je Server, inače albanski lobista, funkcioner Stejt departmenta u administraciji Bila Klintona i član američkog pregovaračkog tima u Dejtonu, nimalo naklonjen srpskim interesima.
Stižu pojačanja
Rumunski predsednik Klaus Johanis izjavio je po povratku sa samita u Briselu 11. jula da je NATO pristao da napravi stalnu bazu za 400 vojnika u Rumuniji, navodno zbog zabinutosti ove zemlje posle ruske aneksije Krima.
Johanis je rekao da će Alijansa multinacionalnu brigadu u Krajovi, formiranu prošle godine, unaprediti u stalnu bazu. Od ulaska u NATO 2004. godine Rumunija je NATO-u na raspolaganje stavila luku Konstanca, baš kao i Bugarska Atiju kod Burgasa, ali tamo nema stalno stacioniranih kontingenata NATO, jer Amerika ne želi da izloži velike brodove u dometu ruskih protivbrodskih raketa sa Krima. Plan Pentagona je da u Rumuniji bude stalno stacionirano 1.600 vojnika, a 2.500 u Bugarskoj.
Bugari su dali na korišćenje i aviobazu Graf Ignjatijevo blizu Plovdiva u koju su prebačeni vazduhoplovni kapaciteti armije SAD iz Nemačke. U planu je proširenje još tri baze: u Jambolu, Slivenu i Velikom Trnovu.
U Grčkoj NATO koristi luku Suda, na Kritu.
Niko nas neće napasti
Sagovornici "Vesti", stručnjaci iz oblasti odbrane i bezbednosti, tvrde da gradnja aviobaze u Albaniji ne predstavlja potencijalnu pretnju.
- I Srbija je preko Partnerstva za mir značajno unapredila veze s NATO. U ovom trenutku nemamo informacije da se neka susedna država sprema da nas napadne, a tu mislim i na Albaniju. Albanska vojska je 1997. počela da obučava i naoružava teorističke grupe koje su zatim prebacivane na Kosovo. Do danas se to nije promenilo. Međutim, za Srbiju je osnovni bilateralni problem to što Albanija priznaje nezavisnost Kosova - ističe Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.
Vojni analitičar Aleksandar Radić objašnjava da je reč o nacionalnim centrima koje NATO sufinansira u gradnji zbog zajedničkih potreba.
- Uostalom, ni baza Bondstil na Kosovu nije u vlasništvu NATO, već Kfora, a pritom u pokrajini postoje mnogo veće baze - naglašava Radić i dodaje da ne treba praviti famu od gradnje vojnog aerodroma u Albaniji.
On objašnjava da će NATO delom finansirati izgradnju te aviobaze, jer je Albaniji potrebno da ima pristojnu strukturu, pošto je postojeća veoma zastarela.
- Tom logikom može se reći da NATO isto planira i u Srbiji. Naime, Turska je kao punopravna članica NATO-a donirala Srbiji 10 miliona evra za obnovu aerodroma u Lađevcima (civilnog dela) - naglašava Radić.