Ne jedem lebac rusijskim zubima

"Šta to žele od Srba Rusi? Kakvu blagodarnost od nas očekuju? Nisu Srbi sobstvenost cara Nikolaja, da im on izbira predsedatelja Vlade niti da postuplenijima njegovim upravlja. Ni ja nisam njegov lutak, da me on izbira ili pomera. A zašto je mene najposle stalo za to, trpi li me Rusija ili ne?! Ni ja, kao ni vi, ne jedem lebac zubima rusijskim, nego mojim sobstvenim zubima. Kad se je moj otac Milutin, sa vašim očevima borio za današnju slobodu mog Otečestva, kad je on krv svoju za to prolivao dejstvitelno, nije od znao, a ni očevi vaši, ima li tijeh Rusa na svetu. Ti isti Rusi bili su vazda pričina samo, te je moj otac neprirodnim načinom glavu izgubio i još toliko nesreća se tom prilikom mnozini Srba dogodilo. A sad hoćedu da ja budem njihov rob i sluga kao što su se takovim mlogi drugi naši učinili. No, ja to biti neću, ja služim mom Otečestvu i služiću mu samo verno, bez svakog i najmanjeg straha od Rusije ili budi koga."

Ilija Garašanin, predsednik srpske vlade 1852. godine