Srbija u okovima bede (1): Naciji krči stomak

U goroj poziciji smo od Grka, čija prezadužena zemlja, sa koeficijentom siromaštva od 23,1 odsto, diše u leđa Srbiji, a na trećem mestu je Rumunija sa stopom bede od 22,6 odsto.

Što se tiče mesečnih primanja i tu smo među najgorima u regionu. Građani Srbije mesečno zarađuju u proseku 422 evra (BiH - 440, Crna Gora - 512, Hrvatska - 832 evra. Iza nas su Makedonci sa prosečnom platom od 376 i Albanci sa 378 evra.

Srbi se zbog bede nekvalitetno hrane, pa godišnje pojedu 44 kilograma mesa, dok je evropski prosek 64 kg, popiju 46,6 litara mleka, a žitelji EU popiju čak 90 litara. U proseku se pojede svega 200 grama putera godišnje, a u EU ta kvota iznosi čak četiri kilograma.

Prag rizika siromaštva iznosi 115 evra mesečno za jednočlano domaćinstvo. Za tročlanu porodicu je 208, a za četvoročlanu 243 evra. Najugroženije su porodice sa troje ili više dece, potom nezaposleni, ali i mladi uzrasta od 18 do 24 godine. Ukoliko ne studiraju, oni se najčešće nalaze na birou rada. Manju opasnost da zapadnu u ralje bede imaju stariji od 65 godina, jer su penzije redovne.

Srbija decenijama kuburi sa ogromnim brojem nezaposlenih, koji sada iznosi 700.000, a čak 600.000 građana prima neki vid socijalne pomoći.

Broj korisnika narodnih kuhinja je oko 35.000, a svaki treći je dete koje ima manje od 14 godina. Ogroman problem su niske plate, koje često ne prelaze 200 evra, iako je republički prosek oko 422 evra. Javnost Srbije je bila preneražena činjenicom da je lane u našoj zemlji poreskim organima prijavljena plata od 240.000 evra! Radnici u Srbiji često ostaju bez posla i tako preko noći padaju u provaliju bede.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da 80.0000 radnika u Srbiji prima platu od svega 185 evra. Ekonomista Vladana Hamović smatra da bi sirotinje bilo mnogo više da nema pomoći od rodbine sa sela i rođaka iz dijaspore.

- Plate i penzije teško mogu da pokriju osnovne troškove života, jedva da imaju za komunalije i hranu. Nažalost ukoliko se neko od ukućana razboli ljudi moraju da zajme novac da bi kupili lekove - ističe dr Hamović.

U Bosni i Hercegovini oko 600.000 ljudi živi sa tri do pet konvertibilnih maraka dnevno.

- Država jednostavno nema odgovornosti u ovome što se zove socijalna politika, a entiteti je vode sa zajedničkom negativnom karakteristikom jer ovu oblast vode ministarstva finansija, koji socijalna davanja shvataju isključivo kao trošak. Nije dobro ni onima koji se vode kao zaposleni. Naša računica je pokazala da 25 odsto zaposlenih radnika svojim familijama ne može obezbediti izlazak iz apsolutnog siromaštva - naglasio je Papić, stručnjak u oblasti socijalnog rada.

Prema podacima Monstata, skoro polovina crnogorske populacije (330.000 ljudi) nalazi se u zoni bede. Svega jedna osmina prima socijalnu pomoć (u mesečnom iznosu od 60 evra za jednočlanu i do 115 evra za porodicu sa pet i više članova).

Analiza je pokazala da je veliki broj dece pogođene nemaštinom, a njih 9.878 prima dečji dodatak u iznosu 18-30 evra, a 5.833 starih ljudi na selu ima po 40 evra mesečno, dok 1.531 penzioner prima penziju ispod 100 evra, što je daleko ispod linije siromaštva, koja iznosi 163 evra.

Deluje zastrašujuće, ali samo jednog vikenda tokom humanitarne akcije u turističkom Herceg Novom oko tri hiljade ljudi prijavilo je da su - gladni.

- Prema našim procenama, najmanje 100.000 stanovnika Crne Gore nema čak nijedan evro dnevno po članu porodice za hranu - kaže Marina Medojević iz Banke hrane, dodajući da iz iskustva i razgovora sa brojnim porodicama zna da su u mnogim kućama danima jedini obroci priganice, prženice, krompir-čorba bez mesa, džem, pašteta, najjeftinije salame....