Dodik: Stradanje Srba u Oluji bilo je olujno

A stradanje Srba u toj zločinačkoj akciji, kako je rekao juče, bilo je olujno.

Rekao je i da svaki put kad govori na ovakvim skupovima uvek iznova traži snagu da razume ono što se desilo srpskom narodu, ne samo u "OlujI" i sličnim akcijama, već i šta se desilo narodu koji je u prošlom veku skoro pola stanovništva izgubio, a imao je svoj identitet.

- Srpski narod je stradao upravo zato što su njegove komšije tragale uvek za svojim identitetom - ocenio je te podsetio na to koliko je srpski narod stradao u Prvom svetskom ratu, a da su ga ustaše i NDH kroz državni projekat u Drugom svetskom ratu sistematski uništavali.

- Formirali su logor za decu, jedini u svetu, u kojem su srpska deca stradala ili prekrštena. Davno sam naučio da je upravo Jasenovac i taj pogrom bio tadašnja politika NDH i ne vidim razliku u onome šta je bio razlog hrvatskoj državi 1995. godine, kada je Tuđman rekao prvo poterajte stanovništvo, a onda će vojska otići za njima. Etničko čišćenje protiv čega je bio čitav svet omogućeno je upravo uz asistenciju tog zapadnog sveta, velike i moćne mašinerije NATO koji je osposobio hrvatsku vojsku - rekao je Dodik.

Dodao je da ni tada, kao ni danas nema pravde i osuđuće presude za zločince koji su uništili, pobili i proterali Srbe sa tog prostora.

- Taj zločinački poduhvat imao je mnogo stradalih Srba. Srpsko stradanje u Oluji bilo je olujno. Čitave porodice su nestale, mnoge žene, stari i deca su stradali, a pravde nema. Mi Srbi u svojoj naivnosti verujemo da je pravda moguća, ali nema pravde tamo gde zločinac deli pravdu - naveo je Dodik.

Predsednik Srpske je zahvalio Srbiji što je uvek bila utočište za sve Srbe ma gde oni živeli na svetu i istakao da danas Srbija predstavlja identitet svih Srba u okruženju i svetu.

- Srbija je bila garancija i kada je bilo potrebno da se ovde ljudi skrase, da ovde dođu i nađu sigurno utočište. Izgledala je daleko, ali bila je dostižni spas svima koji su došli u tim godinama - rekao je Dodik. 

I danas je Srbija nešto u šta mi gledamo, dodao je, ocenivši da danas srpski narod može da kaže da pored stradanja u svom nacionalnom, političkom i državnom smislu ima dve važne stvari, a to su Srbija i Srpska, koja oličava slobodu srpskog naroda. 

Kako je rekao, danas u Srpskoj Srbi nemaju pravo ni na jednu istorijsku, nacionalnu i državnu grešku, te da zato ne prihvataju etiketiranje da su Bosanci ili da pričaju i pišu bosanski jezik.

Istakao je da su oni Srbi, koji žele mir, žele da žive sa drugima i ne žele ništa od drugih da uzimaju, ali da su spremni da brane i očuvaju ono što je u Srpskoj narodno dostignuće i volja.

Predsednik Srpske je rekao i da je uveren da će Srbi u ovom veku naći snagu da objedine svoje državne prostore i da reše probleme koji su pred Srbijom i da se okupe oko ideje predsednika Vučića, a to je da se obezbedi za Srbiju pravično rešenje po pitanju Kosova i Metohije.

On je zamolio Vučića da zaštiti Srbe u Republici Srpskoj i naveo da tamošnji Srbi vole Srbiju, koju doživljavaju kao svoju zemju i Srbiju i Srpsku vide kao jedinstven državni i politički prostor.

Na kraju je, kako je naveo, za utehu pomenuo da će sutra, kada budu slavili u Hrvatskoj Oluju, to činiti stojeći mirno pred himnom koju je napisao Srbin, a koji je sahranjen u Novom Sadu. 

Inače, autor hrvatske himne (muzike), je Srbin Josif Runjanin koji je rođen u Vinkovcima, u tadašnjoj Habsburškoj moharhiji, ali je poreklom iz okoline Loznice, iz sela Runjani. Porodica se odatle najpre preselila u Bijeljinu, zatim u Slavoniju, a na kraju u Srem.. 

Pored melodije za "Lijepu našu" Runjanin je komponovao i melodiju za pesmu "Rado ide Srbin u vojnike"

Sahranjen je na pravoslavnom groblju u Novom Sadu.