Niko ne zaslužuje detinjstvo u mraku
Da bi nekako rešili problem struje, izdvojila je čak 2.500 dolara. Ranije nije slala donacije posredstvom naše sidnejske Redakcije jer nije znala kako to da uradi, a bila je i zabrinuta (nepoverljiva) zbog iznosa koji je namenila da donira.
Stoga smo odlučili da odemo do Rusije, upoznamo se i zabeležimo nešto o njoj. Kako se nalazi u domu za stara lica u Vulagongu, to smo od Sidneja prevalili oko 70 kilometara. Sa Rusijom smo proveli oko sat vremena u prijatnom i interesantnom razgovoru.
Nebriga za "male ljude"
U Elektroprivredi Srbije se pravdaju da je problem u tome što je kuća Jelića na samoj granici Srbije i Crne Gore. Odnosno, kuća je u Crnoj Gori, a 30 metara udaljena štala u Srbiji. Hido smatra da ne postoji prepreka za to da im se uvede struja, već da je u pitanju nemar i nebriga za ove i njima slične "male ljude" širom Srbije.
- Ne znam šta ćemo i kako ćemo dalje, ali znam da odustati nećemo i ne smemo, zbog šestoro malih Jelića moramo se još žešće boriti, žalosno je da odrastaju bez svetla, televizora i kompjutera - istakao je Muratović.
Zatekli smo krepku staricu od 80-ak leta, izuzetno visprenu i dobrog zdravlja, u odnosu na život koji je živela, a život je nije mazio.
Rođena je u okolini Ivanjice i već kao mlada devojka obrela se u Beogradu, u fabrici Ivo Lola Ribar.
Sudbina ju je 1969. godine dovela u Australiju i sledeće godine će obeležiti 50 godina kao je stigla na ovaj kontinent.
Sa suprugom Žarkom je radila od jutra do mraka i stekli su dosta. Posle smrti supruga vratila se u Srbiju, ali ne zadugo.
Nerado priča o iskustvima tokom boravka u Srbiji, ali njen povratak na ovaj kontinent dosta toga objašnjava. "Vesti" čita redovno i njena soba je prepuna naših novina.
Prati redovno rubriku Humanitarni most, a kad je pročitala priču o Jelićima i videla fotografiju dece koja uče uz lampu na gas, kaže, da nije mogla suze da zaustavi. I dok nam je to pričala, opet su joj suze navirale na oči.
- Kad bi im uveli struju, mojoj sreći ne bi bilo kraja. Ne mogu da verujem da još ima dece koja žive u takvim uslovima i uče uz svetlost lampe i sveća. Koliko je to teško, znam i sama, jer sam i ja tako učila. Ali, to je bilo pre sedam decenija.
Zato ovakve stvari ne mogu da razumem i ne mogu da poverujem da niko ništa ne može da učini. Kakva je to država koja može ovako nešto da dozvoli?! Srce me boli zbog ove dečice. Zato i želim da im pomognem da reše tu muku - kazala je zabrinuta Rusija Milinović.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Donacija ove plemenite žene, u međuvremenu, stigla je u beogradsko Dopisništvo "Vesti", samim tim i zadala novi zadatak, a to je da uz pomoć ove donacije nekako rešimo problem Jelića dug više od 10 godina.
Jedno je sigurno, a to je da ćemo dati sve od sebe, kao i naš saradnik i veliki humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara, koji se i do sada maksimalno angažovao za ovu porodicu koja živi daleko od Sjenice, na granici Srbije i Crne Gore. Nažalost, birokratija je uvek bila jača.
- Stotine akcija organizovali smo na Pešteru i u ovom kraju, mnogo kuća izgradili, pomogli sirotinji, samo Jelićima ne možemo da pomognemo da konačno izađu iz mraka.
Punih deset godina borio sam se za elektrifikaciju i bolji život ove porodice.
Nema vrata na koja nismo zakucali, nema značajnijeg čoveka u Sjenici i Beogradu koga nismo molili, lično sam od sadašnje premijerke Ane Brnabić dobio obećanje da će Jelići zimu dočekati u osvetljenom domu i ništa od obećanja - jada se humanitarac Hido Muratović.
Sa birokratijom najteže
Uprkos činjenici da Darko i Svetlana imaju šestoro dece, Elektroprivreda Srbije i država nije želela da im pomogne da se problem reše.
- Siguran sam da nije do toga da ne mogu. Šta je za državu pet-šest hiljada evra koliko bi koštale polovne bandere, žice i najskromnija instalacija?! Da nije u pitanju struja i osetljiv posao koji ne sme da se obavlja bez Elektrodistribucije (obavezne njihove saglasnosti, dozvole, projekat i sl.), odavno bi Jelići imali svetlo. Organizovao bih ovdašnje dobrotvore i uz pomoć čitalaca "Vesti" brzo bi usrećili Darka, Svetlanu i njihovu decu. Ovako, ponovo ćemo morati da ih molimo, možda će se smilovati - istakao je Muratović.
