Odlutale misli su bitnije nego što mislimo

Svi mi težimo da pobegnemo od naporne fokusiranosti kognitivnog mišljenja, i vratimo se "prirodnom" radnom režimu mozga, onom u kome misli lutaju.

Šta to zapravo znači? Napuštanje prostora problema koji umom nastojimo da rešimo? Izgleda da nije to, već upravo suprotno.

Odlutale misli mogu da naruše trenutni fokus, no to ne znači da mozak prestaje da se tim problemom bavi i dalje, i to na način koji mu je "udobniji", sa boljim rezultatima.

Odlutale misli, zapravo, bude našu kreativnost. Spajaju je sa intuicijom, koju koncentrisani um zapostavlja.

"Intuitivni um je dragocen dar, a racionalni um veran sluga. Stvorili smo društvo koje slavi slugu, a zaboravilo je dar", smatrao je A. Ajnštajn.

U savremenom svetu, gde gotovo svi imaju pristup informacijama, nove vrednosti se rađaju iz originalnih sinteza, iz ideja koje se spajaju na sasvim nove i neočekivane načine.

Što nam misli više lutaju, to manje primećujemo šta se dešava "sada i ovde". Gotovo je nemoguće uhvatiti trenutak kada nam misli odlutaju, i nismo u stanju ni da pojmimo da smo "odlutali" sve dok se fokusiranost moždanih aktivnosti ne povrati.

Tokom evolucije naš mozak je prilagođen, uvežban za preživljavanje, dakle za registrovanje zvuka i pokreta. Međutim, mi nemamo nikakav perceptivni aparat da osetimo nestajanje ozonskog omotača ili pojavu kancerogenih ćelija.

Dakle, mi ne primećujemo (u kontekstu fokusiranosti mozga) ono što nije tu, niti se možemo upozoriti na to kao na moguću opasnost. Naš um ima optičku iluziju da je sadržaj naše svesti jednak zbiru svih informacija u umu. Automatski sistem fokusiranog mozga uglavnom dobro funkcioniše u svim prostorima racionalnog (obavljanje posla, rešavanje rutinskih situacija, pa čak i redovnih dnevnih komunikacija).

Međutim, naše emocije, naša priroda i njene sklonosti, različite od individue do individue, stvaraju odstupanja od te racionalne fokusiranosti koja nam je omogućila preživljavanje.

Odlutale misli zapravo jesu onaj blesak koji, izlazeći iz okvira fokusiranosti, otvara mogućnost odmora, koji istovremeno, po pravilu iznenada i ničim izazvan, otvara kreativnost koja tada u tom blesku zapravo rešava problem i prepušta ga dalje na obradu fokusiranom mozgu.